Kad se domaći vidi i na trećem listu

Okrenete list u svesci i pod prstima osetite reljef. Jučerašnji domaći iz srpskog utisnut je u današnji iz matematike, vrh olovke je slomljen drugi put za deset minuta, a dete trese šakom i saopštava da više ne može. Napisalo je četiri reda.

Ovakvu scenu poznaje dobar deo roditelja prvaka i drugaka. Iza nje najčešće stoji jedno od sledećeg: prsti još nisu dovoljno spretni pa dete snagom nadoknađuje kontrolu, hvat je grčevit, dete slabo oseća koliko pritiska, ili je napeto jer želi da svako slovo ispadne savršeno. Često se sve to pomeša. Zato je korisnije poći od onoga što vidite.

Kad ostavlja trag kroz nekoliko listova

Dete uglavnom nije svesno pritiska, pa mu treba nešto što će mu ga pokazati.

• Tri jačine. Neka istu liniju povuče „kao slon“, „kao mačka“ i „kao perce“. Kada oseti razliku, dogovorite se da se piše mačjom jačinom.
• Detektiv. Ispod lista na kome piše stavite još jedan. Cilj je da na donjem ne ostane nikakav trag. Proveravate zajedno, prelazeći prstom.
• Meka podloga. Ako ispod lista stavite tanak sunđer ili podlogu za miša, olovka pri jakom pritisku probije papir. Posle dva-tri probijanja ruka sama popusti.
• Mekša olovka. Olovka sa oznakom B ili 2B ostavlja taman trag i bez sile. Deca često pritiskaju zato što tvrda olovka piše bledo.
• Tehnička olovka za starije đake: tanka mina pukne čim se pretera, pa sama opominje.

Kad steže olovku da prsti pobele

Pogledajte gde su prsti. Ako su na samom vrhu, pomerite ih na oko dva centimetra od šiljka. Gumica namotana na to mesto ili parče lepljive trake dobar je orijentir. Trougaona ili deblja olovka traži manje stezanja od tanke i glatke.

Pre pisanja zagrejte šake: desetak puta stisnuti pesnice i raširiti prste, „svirati klavir“ po stolu, protrljati dlanove. Tokom pisanja uvedite pravilo da se posle svakog reda olovka na trenutak spusti i prsti protresu.

Kad se umori posle nekoliko redova

Umor ne dolazi uvek iz šake. Proverite da li detetu stopala vise sa stolice i da li mu je sto previsok, jer se tada cela ruka napreže da bi telo ostalo stabilno. Podlaktica treba da leži na stolu, a slobodna ruka da drži svesku.

Zatim podelite posao. Deset redova u dva dela sa pauzom od pet minuta napisaće se brže i urednije nego deset redova u cugu sa suzama. Između delova neka dete ustane, protegne se, „gurne zid“ dlanovima ili uradi nekoliko sklekova uz ivicu stola. Takvi pokreti bude rame i lakat, pa šaka ne mora sve sama.

Na duge staze pomaže sve što jača prste van sveske: plastelin, štipaljke, makaze, cedilo za limun, mešenje testa. Ideje ćete naći i među vežbama za grafomotoriku.

Kad pritiska samo dok radi domaći

Ako dete crta opušteno, a nad sveskom se zgrči, uzrok je pre u glavi nego u prstima. Brine da ne pogreši, žuri da završi ili se plaši gumice. Tu pomaže da spustite ulog: prvi pokušaj se piše na papiru za vežbanje, greška se precrta jednom crtom umesto da se briše do rupe, a vi komentarišete ono što je dobro pre onoga što nije.

Kad ruka zaista boli

Kratkotrajan zamor posle dužeg pisanja je normalan. Bol koji se javlja redovno, već posle nekoliko redova, i koji traje nedeljama uprkos pauzama i promeni olovke, nije nešto što treba pregurati. Isto važi ako se uz pisanje primećuje drhtanje ruke ili ako je detetu teško i sa drugim sitnim radnjama, kao što su zakopčavanje i korišćenje pribora za jelo.

Razgovarajte sa učiteljicom o tome kako dete piše u školi, a zatim se obratite pedijatru. On može da vas uputi u razvojno savetovalište, defektologu ili fizijatru, koji će proceniti snagu i pokretljivost šake i predložiti vežbe.

Većini dece ipak je dovoljna mekša olovka, list ispod lista i mesec dana igre detektiva. Reljef u svesci nestaje postepeno, otprilike list po list.