„Samo da naoštrim olovku“: domaći korak po korak, bez lutanja

Svaka kuća sa đakom poznaje ovaj ritual. Dete sedne. Ustane po vodu. Sedne. Olovka je tupa. Rezač je nestao. Rezač je nađen, ali sad mora u toalet. Vraća se i obaveštava vas da je mačka čudno pogledala. Posle četrdeset minuta u svesci stoji datum i reč „Domaći“, podvučena dva puta, veoma uredno.

Lako je naljutiti se, ali ovo najčešće nije ni lenjost ni inat. Dete izbegava početak, jer je početak najteži deo svakog posla koji traži napor, a usput mu pažnju odvuče sve što je zanimljivije od sveske, što znači gotovo sve. Koraci koji slede ne traže od deteta da se „više potrudi“. Oni uklanjaju prilike za lutanje.

Korak 1: prvo telo, pa sveska

Dete koje je upravo stiglo iz škole sedelo je pet sati. Ako ga odmah vratite za sto, pažnje za domaći neće biti. Dajte mu užinu i pola sata do sat slobodne igre, najbolje napolju. Važno je samo da to ne bude ekran: sa igrice se na množenje prelazi veoma teško, a sa ljuljaške sasvim lako.

Korak 2: isto vreme, isto mesto

Kad je domaći svakog dana u četiri za istim stolom, pregovori otpadaju. Dete ne mora svaki put iznova da odlučuje da počne, jer je to već odlučeno. Prvih nedelju-dve će se buniti, a posle postaje obično kao pranje zuba.

Korak 3: sve na sto pre početka

Voda, naoštrene dve olovke (dve, da tupa olovka ne bude razlog za ustajanje), gumica, potrebne sveske i knjige. Toalet obavljen. Na stolu ništa drugo. Ovaj korak traje tri minuta i unapred uklanja većinu „samo da...“ izgovora.

Korak 4: spisak na papiriću

Zajedno pogledajte šta ima za danas i neka dete to zapiše na papirić, svojim rukopisom i svojim rečima:

• matematika, str. 34, zadaci 1-5
• srpski, prepisati pesmu
• priroda, pročitati lekciju

Dok posao nije zapisan, detetu deluje kao bezoblična gomila. Kad vidi tri stavke na papiru, vidi i gde je kraj, pa lakše počinje.

Korak 5: dogovoren redosled

Dobar redosled za većinu dece: najpre nešto kratko i lako, da se krene i da prva stavka brzo bude precrtana. Zatim ono najteže, dok je glava još sveža. Za kraj ostavite ono što ide samo od sebe, poput čitanja ili crtanja. Pustite dete da učestvuje u odluci. Ono što je samo izabralo, lakše i sprovede.

Korak 6: jedan deo, jedan tajmer

Navijte kuhinjski tajmer ili okrenite peščanik na vreme primereno uzrastu: desetak do petnaest minuta za prvaka i drugaka, dvadeset do dvadeset pet za starije. Dogovor je jednostavan: dok tajmer radi, radi se samo ta jedna stvar. Kad zazvoni, sledi pauza od pet minuta, sa ustajanjem i protezanjem.

Ako je stranica pretrpana zadacima, pokrijte deo praznim listom. Deci je lakše kad pred sobom vide tri zadatka umesto dvanaest.

Korak 7: parking za misli

Usred zadatka dete se seti da mora da vam kaže nešto važno o rođendanu, o ekskurziji, o tome da Marko ima novog hrčka. Ako ga ućutkate, misao će nastaviti da ga kopka. Ako ga saslušate, ode pet minuta i nit zadatka. Rešenje je papir sa strane, „parking“: sve što padne na pamet zapiše se jednom rečju („hrčak“) i čeka pauzu. Misao je sačuvana, pa može da se pusti. I odraslima ovo pomaže, probajte na poslu.

Korak 8: precrtaj, proveri, spakuj

Svaka završena stavka se precrtava na spisku, i taj trenutak deca vole više od svega ostalog u domaćem. Na kraju sledi kratka provera: da li je urađeno sve sa papirića, da li je svaki zadatak dovršen. Zatim se torba pakuje za sutra, odmah, dok su sveske još na stolu. Time je domaći za taj dan zaista gotov, i dete i vi imate slobodno veče.

A gde ste vi za to vreme?

Blizu, ali ne nad glavom. Mlađim đacima mnogo znači da je odrasla osoba u istoj prostoriji i da mirno radi nešto svoje: sprema ručak, čita, slaže veš. Kad odluta, dovoljno je da dotaknete spisak ili tiho pitate: „Gde si stao?“ To pitanje vraća na zadatak, dok „opet ne radiš!“ pokreće raspravu.

Ne sedite pored deteta i ne ispravljajte svaku grešku čim nastane. Dete kome je roditelj spoljašnja pažnja nema razloga da razvija svoju. Proverite na kraju, a pomozite kad zatraži. Kako godine odmiču, povlačite se sve dalje: u trećem razredu u susednu sobu, u petom samo pitajte da li je spisak precrtan.

Ako ni to ne ide

Dajte novom redu dve-tri nedelje pre nego što presudite. Navike se sporo hvataju, a prvih dana otpor obično poraste. Ako posle toga domaći i dalje traje višestruko duže nego što bi trebalo, razgovarajte sa učiteljicom. Možda je domaćeg previše za vaše dete, možda mu neko gradivo nije jasno, a možda i ona na času primećuje isto. Zajedno ćete lakše videti da li je potrebno uključiti i školskog psihologa ili pedagoga.

Kad dete sledeći put ustane da naoštri olovku, samo mu pokažite onu drugu, već naoštrenu.