Roditelju koji trči po dete u boravak

Dragi roditelju,

znamo kako izgleda vaših pet do pet. Parkirate gde ne bi trebalo, pretrčavate dvorište, u hodniku usporite da se ne vidi da ste trčali. Vaše dete je među poslednjih troje, sedi s jaknom na kolenima, a vi po stoti put pomislite da je u školi od pola osam i da je to za jednog prvaka predugo.

Hteli bismo da vam tu misao malo olakšamo.

Produženi boravak, koji škole organizuju najčešće za prvake i drugake, vodi učitelj, i u njemu dan ima svoj red: ručak, odmor, vreme za domaći, pa igra, crtanje, dvorište. Vaše dete tamo nije na čekanju. Ono tamo ruča sa drugarima, uči da sačeka red za loptu, da se pomiri bez mame kao sudije, da pita odraslu osobu koja mu nije rod. Mnoga drugarstva iz boravka traju duže od onih iz klupe, jer su stečena u igri.

Jeste dug dan, to ne treba ulepšavati. Zato nekoliko stvari koje ga čine lakšim.

Upoznajte učiteljicu ili učitelja iz boravka kao što ste upoznali razrednu učiteljicu. Ta osoba vidi vaše dete u onom delu dana kad popusti pažnja i kad se pokaže ko je s kim dobar. Jednom mesečno pitajte je tri stvari: kako jede, kako radi domaći i s kim se igra. Saznaćete više nego iz dnevnika.

Domaći urađen u boravku pogledajte, ali ga ne radite ponovo. Dovoljan je pogled uveče: šta ste danas imali, pokaži mi šta ti je bilo najteže. Ako vidite grešku, neka je dete samo ispravi. Ako grešaka ima svakog dana ili zadaci ostaju nedovršeni, to je pitanje za učiteljicu iz boravka, nije razlog da u osam uveče otvarate drugu smenu kod kuće. Jedino što redovno ostaje za veče jeste čitanje naglas, deset minuta, jer se ono u grupi teško vežba.

Kad dođete po dete, ne krećite sa „jesi li uradio domaći“. Dete koje je devet sati bilo đak hoće na trenutak da bude samo nečije dete. Zagrljaj, užina iz torbe, pa put kući kojim se ne žuri. Ako je bilo razdražljivo ili plačljivo čim vas ugleda, to nije znak da mu je u boravku loše. Deca često ceo dan drže sve na okupu, pa popuste tek kad stigne neko pred kim smeju.

Veče neka bude kratko i mirno. Posle ovakvog dana detetu ne treba trening, pa engleski, pa još jedan radni list. Treba mu večera, malo igre na podu svoje sobe i krevet na vreme. I vama isto.

Ima dana kada dete kaže da neće u boravak. Jedan takav dan znači da je umorno ili da je juče izgubilo u igri. Ako se to ponavlja nedeljama, ako se žali na stomak pred polazak ili pominje uvek isto dete ili isti deo dana, razgovarajte sa učiteljicom iz boravka i sa razrednom. Ponekad je rešenje malo: drugo mesto za ručkom, mirniji kutak za zadatke, dan u nedelji kada ga baka pokupi ranije.

I još nešto o onih poslednjih troje sa jaknama na kolenima. Oni ne broje minute kao vi. Oni pamte da ste došli. Svakog dana, pa i onda kad ste trčali.

Srdačno,

redakcija Testoteke