Šta staviti u kutiju za užinu (a da se vrati prazna)

Svaki roditelj je bar jednom u petak iz ranca izvadio sendvič od srede. Užina je mali svakodnevni posao koji lako postane izvor nerviranja, pa krenimo od onoga što joj prethodi.

Doručak, makar mali

Detetu koje je poslednji put jelo sinoć u sedam, treći čas pada teško: krči mu stomak, pažnja luta, raspoloženje tone. Ne mora to biti doručak iz reklame. Parče hleba sa sirom, jaje, ovsene pahuljice, jogurt i banana sasvim su dovoljni. Ako dete ujutru zaista ne može da jede (ima takve dece, i takvih odraslih), probudite ga deset minuta ranije da stomak stigne da se razbudi, ponudite bar čašu mleka ili jogurta, a užinu spakujte bogatiju.

Dete iz popodnevne smene treba da ruča pre polaska, ne da uz put pojede kroasan.

Užina koja preživi ranac

Kutija putuje između fascikle i patika za fizičko, pa hrana treba da izdrži tumbanje i nekoliko sati bez frižidera. Dobro prolaze:

• sendvič od hleba koji dete voli, sa sirom, namazom ili pečenim mesom, bez sastojaka koji cure
• voće koje se ne gnječi: jabuka, mandarina, grožđe u kutijici; banana samo ako ima svoje mesto
• štapići šargarepe ili krastavca, za decu koja ih jedu i kod kuće
• orašasti plodovi, ako dete nema alergiju i ako škola zbog alergija druge dece nije zamolila da se ne nose
• domaća proja, pita ili pogačica od juče
• flašica vode, svaki dan

Sok i čokoladica nisu zabranjeni, samo im je mesto povremeno, a ne u svakodnevnoj postavi.

Zašto se vraća nepojedena

Obično iz jednog od tri razloga. Odmor je kratak, a igra važnija. Hrana je nezgodna: jabuka je cela, a ispao je prednji zub, ili sendvič ima koru koju ne voli. Ili je detetu neprijatno jer drugari jedu nešto drugo. Pitajte bez ljutnje šta je od ta tri. Rešenje je često smešno jednostavno: iseći jabuku na kriške, prepoloviti sendvič, staviti manje.

Pomaže i kad dete učestvuje. Onaj ko je sam birao između dve ponuđene mogućnosti i sam zatvorio kutiju jede s više volje.

Pekara i školska kuhinja

Mnoge škole imaju organizovanu užinu, i tada kutija može da bude samo dopuna ili da ostane kod kuće. Pekara pored škole je posebna priča. Kifla s vremena na vreme nikome nije naudila, ali ako dete svakog dana užinu kupuje samo, ne znate ni šta jede ni da li jede. Jedan „dan pekare“ nedeljno pošten je kompromis.

Starijim osnovcima kutija sa medvedićima više ne dolazi u obzir, a ni sendvič koji je spakovala mama. Njima je lakše dati namirnice i pustiti ih da užinu sklope sami, uveče, kad pakuju ranac. Ispašće drugačija nego što biste je vi napravili, ali je veća šansa da bude pojedena.

Deca sa alergijama, celijakijom, dijabetesom ili drugim zdravstvenim razlogom za poseban režim ishrane treba da imaju plan dogovoren sa pedijatrom, a učiteljica mora da zna za njega.

I na kraju, najvažnije pravilo užine: kutija se vadi iz ranca istog dana. Ono što u njoj nađete u ponedeljak ujutru ne želite da upoznate.