Deset minuta sa učiteljicom: šta pitati na otvorenim vratima

Roditeljski sastanak i otvorena vrata često se brkaju, a služe različitim stvarima. Na sastanku se govori o odeljenju: raspored kontrolnih, ekskurzija, opšti uspeh, novac za pozorište. O vašem detetu se tamo, s razlogom, ne priča pred tridesetoro ljudi. Za to postoji individualni razgovor, termin koji učitelji i nastavnici imaju svake nedelje i koji se po navici zove „otvorena vrata“. Raspored termina obično stoji na sajtu škole ili ga na početku godine podeli odeljenjski starešina.

Taj razgovor retko traje duže od deset-petnaest minuta. Zato vredi doći pripremljen. Listu koja sledi ne morate proći celu; izaberite tri-četiri pitanja koja su vam ovog puta najvažnija.

Pre nego što krenete

• Pitajte dete da li postoji nešto što bi volelo da učiteljica zna, ili nešto što ne bi volelo da pominjete. Dete koje zna da idete u školu i zašto idete manje strepi od onoga što ćete tamo čuti.
• Pogledajte sveske, poslednje kontrolne i elektronski dnevnik. Pitanje „zašto trojka iz prirode“ ima smisla tek kad znate iz čega je trojka.
• Zapišite jednu stvar koju ste primetili kod kuće, a tiče se škole: dugo sedi nad matematikom, ne priča o odmorima, nedeljom uveče ga boli stomak.
• Ako je tema ozbiljnija i znate da deset minuta neće biti dovoljno, zamolite unapred za poseban termin.

Pitanja o učenju

• U čemu je trenutno najsigurniji, a gde zapinje?
• Da li ocene u dnevniku pokazuju koliko zaista zna, ili je bilo i loših dana?
• Šta mu konkretno nedostaje za višu ocenu?
• Kako radi kad je zadatak samostalan, a kako u paru ili grupi?
• Da li se javlja? Ako se ne javlja, zna li kad ga prozovete?
• Šta bi od vežbanja kod kuće zaista imalo smisla, a šta možemo da preskočimo?

Pitanja o detetu među decom

• S kim sedi i s kim provodi odmor?
• Kako reaguje kad pogreši ili izgubi u igri?
• Da li traži pomoć kad mu nešto nije jasno, i od koga?
• Jeste li u poslednjih mesec dana primetili neku promenu?

Odgovori na ova pitanja umeju da iznenade. Dete koje je kod kuće najglasnije može u učionici biti među najtišima, i obrnuto. Obe slike su tačne. Deca se, kao i odrasli, drugačije ponašaju na različitim mestima, i baš zato vam treba i ona druga polovina.

Šta vi treba da kažete

Razgovor ide u oba smera. Učiteljica vidi dete četiri-pet sati dnevno, ali ne vidi ono što vidite vi. Recite ukratko ako se kod kuće nešto krupno menja (prinova, selidba, bolest u porodici), ako dete loše spava, ako ima naočare koje ne stavlja, ako ide kod logopeda. Ne morate ulaziti u pojedinosti. Dovoljna je rečenica posle koje će učiteljica drugačije protumačiti zevanje na prvom času.

U starijim razredima

Od petog razreda više nema jedne učiteljice, ima desetak nastavnika. Prva adresa je odeljenjski starešina, koji ima pregled svih predmeta i može da vam kaže kod koga vredi otići. Predmetnom nastavniku idite sa užim pitanjem: šta tačno ne zna iz razlomaka, kako izgleda odgovaranje, kada je sledeća provera.

Sedmak ili osmak može i da pođe s vama. Razgovor utroje, u kome dete samo čuje šta nastavnik očekuje, često vredi više od prepričavanja kod kuće.

Čega se kloniti

• Razgovora na hodniku, pred decom i drugim roditeljima.
• Pitanja o tuđoj deci. Učiteljica o njima ne treba da govori, kao što ni o vašem neće govoriti drugima.
• Dolaska samo kad gori. Roditelj koji svrati i kad je sve u redu dobija potpuniju sliku, a učiteljica mu se lakše javi kad nešto zaškripi.
• Rasprave o oceni u prvoj rečenici. Krenite od znanja, ocena će doći na red.

Posle razgovora

Zapišite dve-tri stvari dok su sveže. Detetu prenesite šta ste čuli, počevši od dobrog, i bez pretećeg „čekaj samo da dođemo kući“. Ako ste se s učiteljicom nešto dogovorili (da sedi bliže tabli, da čita deset minuta dnevno), recite mu i to, pa za tri-četiri nedelje proverite šta se promenilo.

Zato poslednje pitanje na otvorenim vratima može da bude i najkorisnije: „Kada da dođem ponovo?“