Kada početi pripremu za malu maturu? Plan od jeseni do ispita

Svake jeseni se na prvom roditeljskom sastanku u osmom razredu čuje isto pitanje: da li je za pripremu već kasno ili je još rano? Odgovor koji nastavnici obično daju zvuči dosadno, ali je tačan. Priprema za završni ispit počela je onog dana kada je dete pošlo u peti razred. Na ispitu se proverava gradivo starijih razreda, pa redovno učenje ostaje najveći deo posla. U osmom razredu se tome dodaju ponavljanje, povezivanje gradiva i navikavanje na oblik testa.

To je dobra vest za porodice koje strahuju da moraju da krenu od nule. Niko ne kreće od nule. Kreće se od onoga što dete već zna, a prvi zadatak je da se to utvrdi.

Cela godina na jednoj strani

Trajanje termina namerno nismo upisali u tabelu. Nekom detetu je četrdeset pet minuta usredsređenog rada sasvim dovoljno, drugom treba više. Okvirno pravilo koje se u praksi pokazuje razumnim: bolje četiri kraća termina nedeljno nego jedna iscrpljujuća nedelja pred ispit.

Jesen: prvo saznajte gde ste

Pre bilo kakvog plana treba vam slika stanja. Najjednostavniji način je da dete uradi po jedan test iz matematike i srpskog sa nekog od ranijih završnih ispita, bez pomoći i sa satom na stolu. Testove iz prethodnih godina, probne testove i pripremne zadatke možete naći u odeljku mala matura.

Rezultat tog prvog testa nije ocena deteta. Deo gradiva osmog razreda još nije ni obrađen, pa je sasvim očekivano da neki zadaci ostanu prazni. Zanima vas samo jedno: iz kojih oblasti je dete sigurno, a gde se vide praznine iz petog, šestog i sedmog razreda. Razlomci, procenti, padeži i glagolski oblici stari su znanci koji se u osmom razredu ponovo javljaju na vratima.

Od tih praznina izaberite dve ili tri najveće i njima posvetite jesen. Sve ostalo neka sačeka. U ovom periodu je važnije da dete redovno prati novo gradivo, jer je i ono deo ispita, a ocene iz škole takođe ulaze u ukupan zbir bodova za upis.

Zima: vreme za sistematsko ponavljanje

Kada se završi prvo polugodište, većina osmaka ima jasniju predstavu o tome šta ih čeka. Zimski raspust je zgodan zato što nema kontrolnih i domaćih zadataka, ali ga ne treba pretvoriti u kamp. Dva do tri sata rada pre podne, sa pauzama, a zatim slobodno popodne, ritam je koji deca mogu da izdrže a da im raspust ne presedne.

Sada se radi po oblastima. Jedan dan pripada, na primer, jednačinama, drugi rečeničnim članovima, treći zadacima sa geometrijskim telima. Redosled je uvek isti: kratko podsećanje na pravila, nekoliko zadataka od lakših ka težim, pa provera. Celi testovi u ovom periodu još nisu u prvom planu. Oni će pokazati mnogo više kada dete prođe kroz glavne oblasti.

Ako je tokom jeseni odlučeno da je potrebna dodatna pomoć (pripremna nastava u školi, dopunska ili privatni časovi), zima je trenutak kada ona daje najviše. Mesec dana pred ispit nastavnik može samo da gasi požare.

Proleće: testovi u celini i probni ispit

U proleće se težište pomera sa oblasti na cele testove. Dete sada vežba i ono što se ne vidi u pojedinačnim zadacima: raspoređivanje vremena, redosled rešavanja, pažljivo čitanje uputstva, upisivanje odgovora na predviđeno mesto.

U ovom periodu škole organizuju i probni završni ispit. Tačan termin objavljuje Ministarstvo prosvete, a škola obaveštava učenike. Probni je najbolja generalna proba koju dete može da dobije i zato ga treba shvatiti ozbiljno, ali bez drame. Njegova najveća vrednost su greške koje pokaže dok još ima vremena da se isprave.

Posle svakog testa, pa i probnog, sledi najvažniji deo posla: pregled grešaka. Test koji je urađen, a nije analiziran, daje samo broj. Tek pitanje zašto je neki zadatak pogrešan (neznanje, brzina, loše pročitan tekst) govori šta treba raditi naredne nedelje.

Poslednje nedelje: manje je više

Pred sam ispit novo gradivo se više ne otvara. Dete ponavlja ono što zna, prelistava svesku sa greškama i radi poneki test da ostane u formi. Sve što ide preko toga obično donosi više nervoze nego bodova.

U ovim nedeljama roditelji mogu najviše da pomognu stvarima koje nemaju veze sa gradivom: da odlazak na spavanje bude u razumno vreme, da doručak postoji i da se u kući ne priča samo o ispitu. I još jedno: sada proverite kod razrednog starešine sve praktične pojedinosti, od rasporeda testova do toga šta učenik sme da unese u učionicu. Pravila se menjaju iz godine u godinu, pa se ne oslanjajte na iskustvo starijeg deteta ili komšija.

A ako je već mart, a niste ni počeli?

Onda plan izgleda isto, samo je sabijen. Prve nedelje snimak stanja, zatim rad na dve ili tri oblasti koje donose najviše, pa celi testovi. Jedino što se ne isplati jeste pokušaj da se za dva meseca nadoknadi sve odjednom, po šest sati dnevno. Umorno dete na ispitu gubi i ono što zna.

Za kraj jedan savet koji važi u svakom scenariju: plan napišite zajedno sa detetom i zalepite ga tamo gde ga svi vide. Osmak koji je sam upisao da utorkom radi geometriju mnogo se ređe buni od onoga kome je raspored samo saopšten.