Kako da proverite domaći iz matematike, a da ga ne uradite sami

Najteži deo provere domaćeg je držati ruke iza leđa. Vidite grešku u trećem redu, znate tačan rezultat i sve u vama vuče da ga izgovorite. Pre nego što to uradite, prođite kroz ovu listu.

Pre nego što otvorite svesku

• Dogovorite šta znači „gotovo“. Domaći je gotov kad ga je dete uradilo i samo pregledalo, a ne kad ste ga vi odobrili.
• Pitajte dete koji mu je zadatak bio najteži. Tu počnite. Ostalo možete samo preleteti.
• Odlučite koliko ćete vremena dati. Pet do deset minuta je sasvim dovoljno. Provera koja traje duže od samog domaćeg znak je da radite tuđi posao.

Dok proveravate

• Ne pokazujte grešku, recite gde da je traži. „U ovom redu jedan rezultat nije tačan“ ili „Dva zadatka na ovoj strani pogledaj ponovo.“ Pronalaženje sopstvene greške je veština koja će detetu trebati na svakom kontrolnom.
• Pitajte „kako si došao do ovoga?“ i kod tačnih zadataka. Ako pitate samo kad je pogrešno, dete će iz samog pitanja pročitati da je pogrešilo i početi da briše.
• Tražite procenu. „Da li je moguće da je 198 + 305 ispalo 4.103?“ Dva broja od po dvestotinak i tristotinak daju oko 500 (tačno 503). Dete koje se navikne da pogleda da li rezultat ima smisla hvata polovinu svojih grešaka.
• Razlikujte vrste grešaka. Ako je 6 × 8 ispalo 46, fali tablica. Ako je račun tačan, a izračunato nije ono što se pitalo, fali čitanje zadatka. Ako je 47 prepisano kao 74, fali pažnja. Za svaku vrstu lek je drugačiji, i nijedan nije „vežbaj još“.
• Ne uvodite svoj postupak. Način na koji ste vi učili pismeno deljenje možda se razlikuje od onog iz današnjeg udžbenika. Dva postupka odjednom zbune dete više nego jedna greška. Ako baš ne razumete školski način, neka vam ga dete objasni. I to je učenje.
• Ne brišite i ne pišite u svesku. Gumica i olovka ostaju u dečjoj ruci.

Kad dete ne ume da nađe grešku

• Smanjite brojeve. Isti zadatak sa manjim brojevima često otkrije gde je postupak pošao naopako.
• Tražite da nacrta ili da zadatak ispriča svojim rečima.
• Vratite se na rešen primer iz školske sveske i uporedite korak po korak.
• Ako ni to ne pomogne, ostavite zadatak nedovršen.

Da, ostavite ga nedovršenog

Ovo roditeljima najteže pada. Zadatak koji dete nije umelo da reši, uz kratku poruku „nismo znali“ ili znak pitanja na margini, učitelju je dragoceniji od tačnog rešenja koje je dete ispisalo po vašem diktatu. Po domaćim zadacima učitelj vidi šta odeljenje nije razumelo i šta treba ponoviti. Ako svi domaći stižu savršeni, on zaključuje da može dalje.

Posle provere

• Pohvalite konkretno. „Sam si našao grešku u petom zadatku“ vredi više od „bravo“.
• Zapamtite šta se ponavlja. Ako tri večeri zaredom zapinje na istom tipu zadatka, to je tema za kratak razgovor sa učiteljem ili nastavnikom, a ne za još sat vremena kod kuće.
• Povlačite se postepeno. U prvom i drugom razredu pogledate sve. U trećem i četvrtom samo ono što dete označi kao teško. U starijim razredima pitate da li je urađeno i da li negde treba pomoć, a svesku otvarate samo na poziv.

Šta slobodno preskočite

• Prepisivanje cele strane zbog jedne precrtane cifre.
• Rečenicu „pa to smo juče radili“.
• Rešavanje zadatka „samo da ti pokažem“, posle koga dete prepiše vaš postupak.
• Proveru svakog računa na digitronu dok dete gleda.

Ako posle svega u svesci ostane jedna neispravljena greška, a dete je ostalih devet zadataka uradilo i pregledalo samo, to je dobro veče.