Probni završni ispit: pitanja koja roditelji najčešće postavljaju

Probni završni ispit u proleće osmog razreda izazove u mnogim kućama više uzbuđenja nego što zaslužuje, i to u oba smera. Jedni ga dožive kao presudu, drugi kao dan bez nastave. Prava mera je negde između, pa smo pitanja koja se u to vreme najčešće čuju poređali redom.

Šta je zapravo probni završni ispit?

To je proba pravog ispita, organizovana u školi, sa testovima koji po obliku odgovaraju onima koji učenike čekaju na kraju osmog razreda. Deca rade testove u učionicama, uz dežurne nastavnike, sa ograničenim vremenom i po proceduri koja liči na pravu. Termin i raspored objavljuje Ministarstvo prosvete, a škola o svemu obaveštava učenike i roditelje.

Da li se rezultat probnog računa za upis?

Probni ispit ne ulazi u bodove za upis u srednju školu. Za upis se računaju uspeh iz škole i rezultat pravog završnog ispita. Kako će škola iskoristiti rezultate probnog (za analizu po odeljenjima, za planiranje pripremne nastave) pitajte razrednog starešinu.

Čemu onda služi?

Trima stvarima. Prvo, dete prvi put doživi celu situaciju: nepoznat raspored sedenja, tišinu, sat, test sa svojim imenom ili šifrom. Sve što se jednom doživi, sledeći put plaši manje. Drugo, rezultat pokazuje koje su oblasti sigurne, a koje ne. Treće, i škola proverava svoju organizaciju, pa se tehnički propusti otkriju na probi, a ne na ispitu.

Treba li se za probni posebno spremati?

Nema potrebe za posebnom kampanjom. Probni najviše vredi kada pokaže stvarno stanje, onakvo kakvo je posle redovnog rada. Dete koje bi nedelju dana pred probni učilo do ponoći dobilo bi lepši broj i lošiju informaciju. Dovoljno je da dođe odmorno, sa priborom koji je škola navela, i da radi ozbiljno.

Dete kaže da se njegovo društvo na probnom zezalo. Da li je to važno?

Jeste, zbog njega samog. Test koji je popunjen nasumice ne govori ništa i prilika je propuštena. Vredi unapred objasniti detetu da probni ne radi ni za vas ni za nastavnike, već da bi saznalo gde je.

Šta rezultat govori, a šta ne govori?

Govori kako je dete tog dana uradilo taj test. Ne govori koliko će bodova imati na pravom ispitu, jer se težina dva testa ne može unapred uporediti, a do ispita ostaje još vremena za rad. Zato ne preporučujemo da na osnovu probnog računate „sigurne“ bodove za upis i pravite konačan spisak škola. Kao orijentir je koristan, kao obećanje nije.

Rezultat je mnogo slabiji nego što smo očekivali. Šta sad?

Prvih dan ili dva, ništa. Razočarano dete ne može da analizira test, a razočaran roditelj obično kaže nešto zbog čega se kasnije kaje. Kada se utisci slegnu, sedite zajedno i prođite kroz test, zadatak po zadatak. Ako se dete više ne seća svih svojih odgovora, pitajte u školi kako može da vidi pregledan test. Nastavnici po pravilu analiziraju zadatke sa probnog na času.

Uz svaki izgubljeni bod pokušajte da utvrdite razlog:

• Gradivo nije naučeno ili još nije obrađeno. To se rešava radom na toj oblasti.
• Greška iz nepažnje: pogrešan znak, prepisan pogrešan broj, odgovor upisan na pogrešno mesto.
• Pitanje nije pročitano do kraja. Čest slučaj kod dece koja žure.
• Nije bilo vremena. Dete se zadržalo na jednom zadatku i nije stiglo do onih koje zna.
• Trema. Kod kuće rešava iste zadatke, u učionici se „zamrzlo“.

Svaki od ovih razloga traži drugačiji odgovor. Praznine u gradivu traže plan po oblastima za preostale nedelje, i to počev od onih u kojima se bodovi najlakše vraćaju: lakši zadaci iz oblasti koje dete uglavnom zna vrede više truda nego najteži zadatak na testu. Nepažnja i vreme popravljaju se radom celih testova pod satom. Ako je uzrok trema, pomoći će još nekoliko „proba kod kuće“ i razgovor sa školskim psihologom ili pedagogom.

A ako je rezultat odličan?

Čestitajte i nastavite istim ritmom. Odličan probni znači da je dosadašnji način rada dobar, a ne da je posao završen. I ovde vredi pogledati izgubljene bodove, jer se u njima obično krije jedna ili dve oblasti koje se lako dotegnu.

Kako da razgovaramo o rezultatu, a da se ne posvađamo?

Počnite pitanjem, ne ocenom. „Šta ti je bilo najteže?“ otvara razgovor, „Kako si mogao ovo da pogrešiš?“ ga zatvara. Izbegavajte poređenje sa drugom decom iz odeljenja, tuđi bodovi ne govore ništa o tome šta vaše dete treba da radi sledeće nedelje. Najkorisnije je da iz razgovora izađete sa tri konkretne stvari na papiru: šta ide dobro, koje dve oblasti se rade do ispita i kada.

Koga da pitamo ako nam nešto nije jasno?

Razrednog starešinu i predmetne nastavnike, koji su test videli i znaju kako ga je odeljenje uradilo. Za sve što se tiče pravila ispita i upisa merodavne su zvanične objave Ministarstva prosvete i obaveštenja škole. Roditeljske grupe na telefonu brze su, ali se u njima prošlogodišnja pravila često prepričavaju kao ovogodišnja.