Dete ne izgovara R: šta raditi, a šta nikako

Od svih glasova, R ima najgoru reputaciju. O njemu se raspituju bake, komšije i tete u vrtiću, a dete koje kaže „lakija“ redovno dobije publiku koja traži da to ponovi. Glas je zaista zahtevan: vrh jezika treba da se podigne ka prednjem delu nepca, iza gornjih zuba, i da tu zatreperi pod strujom vazduha. Ne može se pokazati prstom ni lako videti u ogledalu, a nastaje tek kad je jezik istovremeno dovoljno jak i dovoljno opušten.

Zato se R javlja kasno. Okvirno, očekuje se da bude ustaljen između pete i pete i po godine. Do tada ima mesta za strpljenje, ali ne za svaku vrstu greške. Koraci koji slede pomoći će vam da to razlučite.

1. korak: oslušnite šta dete tačno radi

Nekoliko dana samo slušajte, bez ispravljanja. Dete obično radi jedno od sledećeg:

• izostavlja glas: „iba“ umesto „riba“, „kava“ umesto „krava“
• zamenjuje ga glasom koji ume: najčešće sa L („liba“), J („jiba“) ili V („viba“)
• izgovara ga iskrivljeno: R nastaje u grlu, slično francuskom, ili se čuje kao jedan kratak udar bez treperenja

Prve dve pojave su razvojne i kod deteta od tri ili četiri godine sasvim očekivane. Treća je drugačija. Grleno R je navika koja se učvršćuje svakim danom upotrebe i sama od sebe uglavnom ne nestaje. Ako ga čujete, ne čekajte petu godinu, zakažite pregled.

2. korak: uporedite sa uzrastom

Trogodišnjak bez R nije razlog za brigu. Kod četvorogodišnjaka koji R izostavlja ili menja, a ostale glasove usvaja redom, takođe ima vremena, uz malo igre o kojoj govorimo niže. Sa pet godina vredi otići na procenu, posebno ako glasa nema ni u nagoveštaju. Godina pred školu je dobro vreme za rad: dete je dovoljno zrelo da sarađuje, a ima kada da novi glas uđe u svakodnevni govor pre nego što krene opismenjavanje.

3. korak: prestanite sa „reci riba“

Dete koje ne ume da proizvede R ne može to da uradi ni na molbu, ni za čokoladu, ni iz petog pokušaja. Zahtev da ponovi reč pred drugima donosi samo neprijatnost, a ponekad i nešto gore: u želji da ugodi, dete pronađe zamenu u grlu i dobije pohvalu za glas koji će posle morati da se odučava.

Umesto toga, kad kaže „Vidi, liba!“, odgovorite prirodno: „Da, riba. Baš velika riba.“ Čulo je pravilan oblik dva puta, a niko ga nije ispravljao.

4. korak: razgibajte jezik kroz igru

R se ne uči ponavljanjem samog R, nego pripremom jezika. Ove igre ne mogu da naškode i zabavne su i deci koja R već imaju:

• Konjić. Coktanje jezikom o nepce, sporo pa brzo, uz široko otvorena usta. Jezik se pri tom prilepi za nepce i odvoji, što jača vrh i rasteže podjezičnu resicu.
• Pečurka. Jezik se celom širinom prilepi za nepce i tako drži dok se usta polako otvaraju. Izdržati nekoliko sekundi.
• Moler. Vrhom jezika „kreči“ se nepce od zuba ka grlu i nazad.
• Bubnjar. Vrh jezika brzo udara iza gornjih zuba: „d-d-d-d“, pa „t-d, t-d, t-d“, sve brže. Usta su otvorena, vilica miruje, radi samo jezik.
• Motor. Prrr usnama, kao kad je hladno ili kad se zaustavlja konj. Tu trepere usne, ne jezik, ali dete oseti šta znači treperenje pod vazduhom.

Dovoljno je pet minuta dnevno, pred ogledalom, pa da vežbate zajedno i pravite grimase. Duže od toga postaje obaveza.

5. korak: slušanje je pola posla

Dete koje stalno govori „lak“ umesto „rak“ ponekad i ne čuje jasno da se te dve reči razlikuju. Igrajte se parovima: rak i lak, roda i loda (izmišljena reč, deca to vole), ruka i luka, raj i laj. Vi izgovarate, dete pokazuje sliku ili diže ruku kad čuje „pravu“ reč. Možete i namerno da pogrešite: „Jesi li obuo lukavice?“ Deca obožavaju da uhvate odraslog u grešci, a time vežbaju upravo ono što im treba.

6. korak: prepustite postavljanje glasa logopedu

Ima roditelja koji uspeju da „izvuku“ R kod kuće, ali ima i mnogo dece koja su kućnim metodama dobila grleni ili neki drugi iskrivljeni oblik. Logoped proceni pokretljivost jezika, dužinu podjezične resice, sluh za glasove i zagrižaj, pa bira način koji odgovara baš tom detetu. Glas se zatim uvežbava postepeno: sam, u slogovima, u rečima, u rečenicama i na kraju u slobodnom govoru. Taj poslednji deo, automatizacija, najduže traje i tu je vaša pomoć kod kuće dragocena.

Logopedu se obratite i ranije od pete godine ako je R grleno, ako dete teško podiže jezik ka nepcu ili ga ne može isplaziti preko donje usne (moguća je kratka podjezična resica), ako uz R nedostaje i više drugih glasova, ili ako dete zbog izgovora pati i izbegava da govori.

Tri pitanja koja roditelji postavljaju usput

Da li je kriva podjezična resica? Ponekad. Ako je opna ispod jezika kratka, vrh jezika ne može dovoljno da se podigne, pa je R teško ili nemoguće izvesti. Znaci su jezik koji pri plaženju dobija oblik srca i dete koje ne može vrhom da dodirne nepce uz otvorena usta. Da li je i kakva intervencija potrebna, procenjuju logoped i lekar. Kod mnoge dece resica se dovoljno rastegne vežbama.

Tata takođe „kotrlja“ R, da li je to nasledno? Sam način izgovora se ne nasleđuje, ali dete uči po uzoru koji sluša, a mogu se naslediti građa usne duplje i sklonost ka govornim teškoćama. Ako neko od ukućana ima grleno R, to nije prepreka da ga dete nauči pravilno, samo je razlog više da se ne čeka.

Šta ako krene u školu bez R? Svet se neće srušiti, a glas se može ispraviti i kasnije, i kod starije dece i kod odraslih. Ipak, što je navika starija, to je više truda potrebno da se promeni, a školsko dete je i osetljivije na komentare vršnjaka. Uz to, prvaci uče da pišu oslanjajući se na sopstveni izgovor, pa se zamena glasa ume preseliti i u svesku.

Koliko to traje

Na ovo pitanje pošten odgovor glasi: različito. Nekoj deci glas „proradi“ za nekoliko susreta, drugoj trebaju meseci. Zavisi od vrste greške, uzrasta, redovnosti vežbanja i toga koliko je pogrešan obrazac ustaljen. Ono što roditelji mogu da kontrolišu jeste redovnost kratkih vežbi i atmosfera u kojoj se one odvijaju.

I još nešto za kraj: kad R konačno stigne, dete ga prvih nedelja često stavlja i gde mu nije mesto, pa „lampa“ postane „rampa“. To prolazi samo od sebe i dobar je znak da se novi glas odomaćio.