Kad „hajde da vežbamo“ postane najteža rečenica u kući

Dragi roditelju,

znamo kako izgleda vaše veče. Logoped je rekao „deset minuta dnevno“, zvučalo je kao ništa, a onda su došli posao, večera, kupanje i dete koje se pri pomenu sveske sa sličicama pretvara u jegulju. Vi se osećate kao policajac, dete kao osumnjičeni, a glas zbog kog sve to radite ne pojavljuje se nigde osim u ordinaciji.

Ne pišemo vam da biste vežbali više. Pišemo da biste vežbali lakše.

Počnimo od toga zašto se uopšte vežba kod kuće. Na tretmanu dete nauči kako se glas pravi. Da bi ga koristilo i dok se svađa sa bratom oko daljinskog, novi pokret mora da se ponovi mnogo puta, u mnogo različitih reči, kroz mnogo dana. Navika se menja čestim i kratkim ponavljanjem. Zato je pet minuta svakog dana vrednije od pola sata subotom, a pet minuta u dobrom raspoloženju vrednije od petnaest u suzama.

Iz toga sledi prva olakšica: skratite. Ako je dogovor deset minuta, a ne ide, radite dva puta po tri. Ako ne ide ni to, deset reči pre pranja zuba. Malo je, ali je svaki dan.

Druga olakšica: zakačite vežbu za nešto što se ionako dešava. Vežba koja ima svoje mesto u danu ne traži pregovore, kao što ih ne traži ni obuvanje pred izlazak. Neki predlozi koje su roditelji isprobali:

• u kolima do vrtića tražite stvari čije ime sadrži „vaš“ glas (za Š: šofer, šešir, košulja u izlogu)
• u prodavnici dete „čita“ spisak: sir, sok, so, salata
• dok se penjete uz stepenice, jedna reč po stepeniku
• pred spavanje pet rečenica o danu u kojima pazimo na glas, i gotovo

Treća: pretvorite sveske u igru, makar skromnu. Sličice od logopeda mogu se sakriti po sobi, pa ko nađe, imenuje. Mogu se gađati čarapom smotanom u lopticu. Mogu da budu ulog u „Ne ljuti se, čoveče“: pre svakog bacanja kocke izgovara se jedna reč, i to važi i za vas. Može i obrnuto, da dete bude logoped, a vi učenik koji namerno greši. Nećete verovati koliko strogo ume da ispravlja neko ko je do juče govorio „sargarepa“.

Četvrta se tiče ispravljanja van vežbe, i tu je odgovor kratak: ne po ceo dan. Dete koje se ispravlja na svakoj rečenici prestaje da priča, a to je poslednje što želite. Dogovorite jedno „vreme lepog glasa“, recimo tokom večere, i neki tihi znak (dodir po nosu, namigivanje) umesto „reci ponovo“. Ostatak dana dete govori kako govori. Novi glas će se u slobodan govor preseliti postepeno, prvo kad dete pazi, zatim sve češće i kad ne pazi.

Peta: hvalite ono što je dete uradilo, a ne dete u celini. „Sad sam čula pravo Š, jezik je bio gore“ korisnije je od „bravo, pametnice“, jer mu kaže šta tačno da ponovi. Nalepnice i tabele sa zvezdicama mogu da pomognu, ali za trud i redovnost, ne za savršen izgovor. Slatkiše kao platu bolje preskočite, pregovori oko cene brzo postanu teži od same vežbe.

Biće dana kada ne ide. Dete je umorno, prehlađeno, ljuto, ili ste vi sve to. Tada preskočite bez griže savesti. Jedan propušten dan ne kvari ništa, a veče u kom ste na silu izgurali vežbu ume da pokvari sledećih pet. Ako dete u nekom trenutku počne da plače ili da odbija da govori, stanite i recite to logopedu na sledećem susretu.

I uopšte, logopedu govorite istinu. Ako ste od sedam dana vežbali dva, recite da ste vežbali dva. Ako je zadatak pretežak ili dosadan, tražite lakši ili drugačiji. Logoped ne ocenjuje vas, već prema tome što čuje podešava plan, a plan koji ne staje u vaš život neće uspeti ma koliko bio stručno sastavljen.

Na kraju, jedna stvar koju umorni roditelji zaborave: dete ne vežba zato što je nešto skrivilo. Ono uči veštinu, kao što uči da vozi bicikl ili da veže pertle, i neka mu to tako i zvuči. Ako vam zatrebaju nove ideje, kratke igre glasovima naći ćete i među našim vežbama za govor i izgovor.

Srdačno, uredništvo Testoteke