Kako da vežbaš na starim testovima, a da ne varaš samog sebe

Sportisti pred utakmicu igraju trening-utakmice, a glumci imaju generalnu probu. Za kontrolni postoji ista stvar: test koji je neko već radio prošle godine, u drugom odeljenju ili u drugoj školi. Gradivo je isto, zadaci su slični, a ocena ne ide nigde. Jedina caka je u tome što stari test možeš da uradiš tako da ti zaista pomogne ili tako da se samo osećaš bolje. Evo kako izgleda prvi način.

1. Izaberi test koji odgovara gradivu

Ne uzimaj bilo koji test iz svog razreda. Nađi onaj koji pokriva oblast koju sad radite. Dobra mesta za traženje su tvoji prošli kontrolni iz istog predmeta, zadaci „proveri svoje znanje“ na kraju oblasti u udžbeniku, zbirka, kao i testovi razvrstani po razredima i predmetima. Ako u testu ima zadataka iz lekcija koje još niste radili, precrtaj ih unapred. Nema svrhe da se nerviraš zbog nečeg što ne dolazi.

2. Napravi uslove kao na času

Čist sto, olovka, gumica, pribor koji je dozvoljen i sat. Sveska, udžbenik i telefon idu van domašaja. Navij vreme: ako kontrolni traje jedan čas, i ti imaš 45 minuta. Bez ustajanja po sok.

Ovo nije strogoća radi strogoće. Kad vežbaš uz otvorenu svesku, vežbaš prepisivanje iz sveske. Na kontrolnom sveske neće biti.

3. Radi do kraja, pa tek onda gledaj rešenja

Najveće iskušenje je da posle svakog zadatka zaviriš u rešenje. Tako saznaš odgovor pre nego što si se oko njega pomučio, a pamti se baš ono oko čega si se mučio. Zapni, razmisli, pokušaj nešto. Ako ne ide, ostavi prazno i idi dalje, kao što bi i na času.

4. Pregledaj kao nastavnik

Uzmi olovku druge boje i pregledaj rad strogo. Pola postupka je pola bodova, a ne „pa to sam znao“. Saberi bodove ako ih test ima. Ta brojka ti govori gde si danas, i ništa više od toga.

5. Razvrstaj greške

Ovo je korak koji skoro svi preskaču, a u njemu je najveća korist. Pored svake greške napiši jedno slovo:

• N (ne znam): nisi imao pojma kako se radi. Lek je povratak na lekciju i urađene primere.
• B (brzina): znaš, ali si pogrešno prepisao broj, zaboravio minus, preskočio deo pitanja. Lek je provera na kraju i sporije čitanje.
• P (pitanje): nisi razumeo šta se traži. Lek je da podvlačiš ključne reči u tekstu zadatka.
• V (vreme): nisi stigao. Lek je drugačiji redosled zadataka ili više vežbe da postupak ide brže.

Ako imaš pet grešaka sa slovom B, ne treba ti još učenja nego navika da proveravaš. Ako su sve N iz iste lekcije, znaš tačno šta ti je posao za sutra.

6. Otvori svesku grešaka

Na poslednje strane sveske (ili u posebnu malu svesku) prepiši svaki zadatak koji si pogrešio i ispod njega tačno rešenje sa postupkom. Jednom rečenicom dopiši šta je bila zamka. Zvuči kao dosadan posao, a u stvari tako nastaje najkorisniji materijal koji ćeš imati: spisak baš tvojih slabih mesta. Dan pred kontrolni čitaš samo to.

7. Vrati se na iste zadatke posle dva dana

Zadatak koji si pogrešio, pa pogledao rešenje, još nije naučen. Naučen je kad ga posle dan-dva uradiš sam, na čistom papiru. Tek tada uzmi sledeći test.

Tri zamke

Učenje rešenja napamet. Ako isti test uradiš tri puta, zapamtićeš da je u četvrtom zadatku rezultat 36. Na kontrolnom će brojevi biti drugi. Zato menjaj testove, a kod onih starih gledaj postupak, ne rezultat.

Biranje lakših testova. Prijatno je dobiti sve bodove, ali od testa koji ti je lak ne naučiš ništa novo. Najkorisniji je onaj na kojem pogrešiš otprilike trećinu.

Deset testova u jednom danu. Jedan test urađen po ovim koracima vredi više nego pet preletanih. Posle drugog testa u nizu ruka još radi, ali glava se već odjavila.

Koliko testova je dovoljno? Za običan kontrolni dva do tri, raspoređena na nekoliko dana. Ako na poslednjem nema nijednog slova N, spreman si.