Proveri šta znaš o glagolima pre kontrolnog

Uzmi olovku. Pored svake stavke koju umeš da uradiš bez gledanja u svesku stavi kvačicu. Tamo gde oklevaš, stavi upitnik. Upitnici su ono što učiš večeras, a ostalo samo preleti.

Osnove

• Umem da nađem infinitiv. To je osnovni oblik glagola, onaj iz rečnika. Završava se na -ti ili -ći: čitati, pisati, doći, reći.
• Razlikujem svršene i nesvršene glagole. Nesvršeni kazuju radnju koja traje (čitati, pisati, dolaziti), svršeni radnju koja je završena (pročitati, napisati, doći). To se zove glagolski vid.
• Razlikujem prelazne, neprelazne i povratne glagole. Prelazni mogu imati objekat u akuzativu (čitam knjigu), neprelazni ne mogu (spavam, putujem), povratni imaju rečcu se (umivam se, smejem se). To se zove glagolski rod.
• Znam šta su lični, a šta nelični oblici. Lični oblici pokazuju lice (čitam, čitaš, čitaju). Nelični ne pokazuju (čitati, čitajući).

Vremena

• Prezent (sadašnje vreme): čitam, čitaš, čita, čitamo, čitate, čitaju. Umem da napišem treće lice množine: oni pišu, čitaju, uče, vole.
• Perfekat (prošlo vreme): pomoćni glagol jesam i radni glagolski pridev. Čitao sam, čitala si, čitali su.
• Futur prvi (buduće vreme): pomoćni glagol hteti i infinitiv. Ja ću čitati, ti ćeš doći.
• Aorist: prošla radnja, najčešće od svršenih glagola. Dođoh, dođe, dođe, dođosmo, dođoste, dođoše. Umem da ga prepoznam u tekstu: „Dođoše gosti“, „Rekoh mu istinu“.
• Imperfekat: prošla radnja koja je trajala, samo od nesvršenih glagola. Čitah, čitaše, čitaše, čitasmo, čitaste, čitahu. Danas se retko koristi, sreće se u književnim delima, pa ga treba prepoznati.
• Pluskvamperfekat: radnja koja se desila pre neke druge prošle radnje. Bio sam došao. „Kad sam stigao, oni su već bili otišli.“
• Futur drugi: javlja se u zavisnim rečenicama, uz kad, ako, dok. „Kad budem završio, javiću ti se.“

Načini

• Imperativ (zapovedni način): čitaj, čitajmo, čitajte; piši, pišimo, pišite. Kazuje zapovest, molbu ili savet.
• Potencijal (mogućni način): kazuje želju ili mogućnost. Gradi se od radnog glagolskog prideva i ovih oblika, koje znam napamet: ja bih, ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi.

Nelični oblici

• Infinitiv: čitati, doći.
• Radni glagolski pridev: čitao, čitala, čitalo, čitali. Sa njim se grade perfekat, potencijal, pluskvamperfekat i futur drugi.
• Trpni glagolski pridev: pročitan, napisana, rođen, viđen, uzet. Kazuje da je na nekome ili nečemu izvršena radnja.
• Glagolski prilog sadašnji: završava se na -ći i gradi se samo od nesvršenih glagola. Treće lice množine prezenta i -ći: čitaju + ći = čitajući, uče + ći = učeći. Kazuje radnju koja se dešava u isto vreme kad i glavna: „Hodao je pevajući.“
• Glagolski prilog prošli: završava se na -vši i gradi se od svršenih glagola: pročitavši, napisavši, došavši. Kazuje radnju koja se desila pre glavne: „Pročitavši pismo, nasmejao se.“

Četiri pravopisne zamke

• Radiću, ali doći ću. Kada je glagol na -ti ispred pomoćnog, piše se jedna reč i -ti nestaje: radiću, pisaćeš, čitaćemo. Glagoli na -ći pišu se odvojeno: doći ću, reći ćeš, ići ćemo. Kada je pomoćni glagol ispred, sve je odvojeno: ja ću raditi.
• Ja bih, mi bismo, vi biste. „Ja bi“ i „mi bi“ su greške. Pravilno: Ja bih došao. Mi bismo došli. Vi biste došli.
• Treba da dođem. Uz drugi glagol, treba ostaje u istom obliku za sva lica: ja treba da učim, mi treba da krenemo, deca treba da spavaju. Ne „trebam da učim“ ni „trebamo da krenemo“.
• Ne znam, ali neću. Rečca ne piše se odvojeno od glagola, osim u oblicima neću, nemam, nisam i nemoj.

Poslednja provera

Odredi oblik svakog istaknutog glagola:

Vrativši se iz škole, Mina je bacila torbu i rekla: „Odmoriću se malo, a onda bih pojela nešto.“

Rešenje: vrativši se - glagolski prilog prošli; je bacila (i rekla) - perfekat; odmoriću se - futur prvi; bih pojela - potencijal.

Ako si ovo rešio bez gledanja u listu, spreman si. Ako nisi, znaš tačno koji red treba da pročitaš još jednom.