Zašto dete meša b i d

Stolica je stolica, bilo da je okrenuta ulevo ili udesno. Šolja ostaje šolja i kad joj drška gleda na drugu stranu. Dete prvih šest-sedam godina života uči upravo to: da predmet ne menja ime kad se okrene. A onda dođe latinica i saopšti mu da krug sa štapićem zdesna i krug sa štapićem sleva nisu isto. Uz to postoje i p i q u engleskom, isti oblik okrenut naglavce.

Zato je zamena slova b i d jedna od najčešćih grešaka u početnom čitanju i pisanju. Kod naše dece se obično javi u drugom razredu, kada se uči latinica, a ponekad i ranije, na časovima engleskog. Kod većine se sama proredi tokom prve godine ili dve rada sa latinicom, kako se slova automatizuju.

Šta pomaže

• Jedno slovo prvo. Nemojte vežbati b i d naizmenično dok nijedno nije sigurno. Utvrdite jedno (recimo b) dok ne postane pouzdano, pa tek onda uvedite drugo.
• Vežite slovo za pokret pisanja. Malo b počinje štapićem odozgo nadole, pa mu se doda stomak. Malo d počinje krugom, kao slovo a, pa mu izraste visok štapić. Dete koje slova piše uvek istim redosledom poteza ređe ih brka.
• Oslonac na veliko slovo. Malo b krije se u velikom B: dovoljno je obrisati gornji stomak. Veliko D nema tog „rođaka“, pa je i to znak.
• Pišite krupno. Prstom po brašnu ili pesku, kredom po trotoaru, rukom po vazduhu. Veliki pokret se pamti bolje od sitnog.
• Podsetnik na stolu. Kartončić sa slovom b i slikom (balon, banana) zalepljen na ivicu stola. Kad dete zastane, pogleda samo, bez vašeg ispravljanja.
• Mirno ispravljanje. „Pogledaj još jednom ovo slovo“ je dovoljno. Uzdah i „pa koliko puta sam ti rekla“ ne ubrzavaju učenje.

Vežbajte kratko, dva-tri minuta dnevno, i na rečima koje nešto znače: bik, dan, baba, deda, bod, doba. Dugi redovi izolovanih slova brzo dosade, a dete ih ispisuje mehanički, ne gledajući šta piše.

Slične zamene postoje i u ćirilici, kod slova koja liče po obliku, i prolaze na isti način: mirnim ponavljanjem i pravilnim redosledom poteza pri pisanju.

Da li je to disleksija?

Sama zamena b i d nije znak disleksije. Javlja se kod velikog broja dece koja kasnije čitaju bez ikakvih teškoća. Disleksija se ne prepoznaje po jednom okrenutom slovu, nego po trajnim i širim teškoćama u čitanju.

Razgovor sa učiteljem i logopedom vredi zakazati ako zamene traju i pošto je latinica odavno naučena (okvirno, i tokom trećeg razreda), a pogotovo ako ih prati još nešto od ovoga:

• dete čita veoma sporo i s naporom u odnosu na vršnjake,
• zamenjuje i druga slova, izostavlja ih ili premešta slogove,
• teško rastavlja reč na glasove i spaja glasove u reč,
• izbegava čitanje i pisanje, a usmeno se snalazi mnogo bolje.

Ako ništa od toga ne prepoznajete, pred vama je najverovatnije dete čiji mozak još pamti da je šolja uvek šolja. Dajte mu malo vremena.