Stari kontrolni vredi više od nove zbirke

Kad dete donese kontrolni kući, pogleda se ocena, eventualno se uzdahne, i papir ode u fasciklu. Šteta, jer je baš taj papir najbolji materijal za učenje koji imate u kući: pokazuje kakve zadatke nastavnik daje, kako ih boduje i, najvažnije, gde tačno vaše dete greši. Isto važi za testove drugih nastavnika i škola, kakvi se mogu naći na Testoteci po razredima i predmetima. Zadaci su drugačije sročeni od onih na koje je dete naviklo, pa se vidi da li ume gradivo ili samo prepoznaje poznat tip zadatka.

Test, međutim, koristi samo ako se radi kako treba. Ova lista može da stoji zalepljena iznad stola.

Pre nego što dete počne

• Test je iz gradiva koje je već učeno. Test služi za proveru, a ne za prvo upoznavanje sa lekcijom. Ako oblast još nije pređena, rezultat će samo obeshrabriti.
• Težina je primerena. Za početak test iz jedne oblasti, a tek kasnije onaj koji pokriva celo polugodište.
• Sveska i udžbenik su zatvoreni. Sa otvorenom sveskom dete vežba prepisivanje.
• Postoji vremenski okvir. Ne radi trke, nego da dete stekne osećaj koliko mu za koji zadatak treba. Sat na stolu je dovoljan.

Dok radi

• Radi samo. Vaša pomoć usred testa prikriva upravo ono što želite da saznate.
• Postupak se piše. I kad je rezultat pogrešan, iz postupka se vidi gde je nastala greška. Iz samog broja ne vidi se ništa.
• Zadatak koji ne ide se preskoči i obeleži, pa mu se dete vrati na kraju.

Kad završi: ovo je glavni deo

• Dete samo pregleda svoj rad, uz rešenja ili uz vas, drugom bojom.
• Svaka greška dobija ime. Dovoljne su tri vrste: nisam znao (gradivo nije naučeno), nisam razumeo zadatak (pogrešno pročitano ili shvaćeno pitanje) i znao sam, ali sam pogrešio (račun, prepisivanje, žurba). Svaka se popravlja drugačije: prva vraćanjem na lekciju, druga sporijim čitanjem i podvlačenjem onoga što se traži, treća proverom na kraju.
• Pogrešni zadaci se rade ponovo, od početka, na čistom papiru. Pročitati tačno rešenje i reći „aha“ nije isto što i umeti.
• Greške se zapisuju u posebnu svesku ili na poslednje strane školske: zadatak, vrsta greške, tačno rešenje. Posle mesec dana tu se jasno vide obrasci.

Narednih dana

• Isti test se ponovi posle nedelju-dve, ili bar zadaci koji su prvi put bili pogrešni. Ako sada idu, praznina je zatvorena.
• Sledeći test se bira prema greškama. Ako su padali razlomci, sledeći je test iz razlomaka, a ne novi „opšti“.
• Ne gleda se samo broj poena. Korisnije je pitanje: ima li ovaj put manje grešaka iste vrste nego prošli put?

Čega se kloniti

• Tri testa zaredom bez pregledanja. Jedan pažljivo analiziran test vredi više od pet urađenih na brzinu.
• Učenja odgovora napamet. Ako je dete isti test videlo mnogo puta, tačni odgovori više ne govore ništa. Tada treba uzeti nov, od drugog autora.
• Testa kao kazne ili dokaza. „Sad ćemo da vidimo koliko ti zapravo znaš“ pretvara vežbu u ispit, a dete koje se plaši greške počinje da je krije.
• Bacanja školskih kontrolnih. Čuvajte ih u jednoj fascikli po predmetu. Na kraju godine, i naročito pred završni ispit u osmom razredu, to je gotova zbirka zadataka skrojena prema vašem detetu.

Ako dete ili vi imate zanimljiv kontrolni koji bi koristio i drugima, možete ga podeliti na Testoteci.