Kad je cela strana žuta

Otvori udžbenik iz istorije ili biologije na lekciji koju si već učio. Ako je podvučeno više od pola teksta, ovaj tekst je za tebe. Ako je podvučeno sve osim veznika, takođe.

Podvlačenje je omiljeno jer je prijatno. Ruka radi, strana dobija boju, imaš osećaj da napreduješ. Nevolja je što marker može da pređe preko rečenice, a da tvoj mozak u tome uopšte ne učestvuje. Podvlačiti možeš i dok misliš na trening.

Podvlačenje: kada vredi, a kada je bojanka

Podvlačenje ima smisla samo ako pre toga nešto odlučiš. Podvući znači reći: ovo je važnije od ostalog. Ako je sve podvučeno, ništa nisi odlučio.

Probaj ovako:

1. Prvo pročitaj ceo pasus, bez olovke u ruci. Dok čitaš prvi put, sve izgleda važno. Tek kad stigneš do kraja pasusa, vidiš šta je bila glavna stvar, a šta objašnjenje i primer.
2. Podvuci najviše nekoliko reči po pasusu. Ne cele rečenice. Traži pojam, ime, godinu, uzrok. Dobra provera: kad pročitaš samo podvučene reči, treba da liče na telegram, a ne na prepisanu lekciju.
3. Koristi običnu olovku. Može da se obriše kad se predomisliš, a i udžbenik će posle tebe možda koristiti neko drugi.
4. Na margini napiši jednu reč ili pitanje. Pored pasusa o uzrocima rata napiši „uzroci“. Pored definicije napiši „šta je?“. Sad tvoja strana ima sadržaj po kome se lako snalaziš.

Beleške: sporije, ali ostaje više

Kad pišeš beleške, ne možeš da isključiš glavu. Moraš da pročitaš, shvatiš i odlučiš kako ćeš to da kažeš kraće. Baš zato što je teže, više ostaje.

Ali i beleške mogu da se rade pogrešno. Najčešća greška je prepisivanje: uzmeš rečenicu iz udžbenika i preneseš je u svesku od reči do reči. To je podvlačenje koje duže traje.

Dobre beleške izgledaju ovako:

• kratke su, reči i polurečenice umesto celih rečenica;
• napisane su tvojim rečima, osim stručnih pojmova, koji ostaju kakvi jesu;
• imaju strelice, crtice i skraćenice (npr. „→“ za „dovodi do“);
• jedna lekcija staje na jednu stranu sveske, najviše dve;
• pišeš ih sa zatvorenim ili okrenutim udžbenikom: pročitaš deo, sklopiš, zapišeš šta si zapamtio, pa proveriš.

Poslednja tačka je najvažnija. Ako pišeš gledajući u knjigu, prepisuješ. Ako pišeš iz glave, učiš.

Jedno pored drugog

Zajedno rade najbolje

Ne moraš da biraš. Dobar redosled za jednu lekciju izgleda ovako: pročitaš deo, podvučeš ono najvažnije, a zatim sklopiš knjigu i u svesku zapišeš beleške iz glave. Kad sledeći put budeš ponavljao, ne čitaš ponovo celu lekciju. Čitaš svoje beleške, a u udžbenik zaviriš samo tamo gde ti nešto nije jasno, i tada ti podvučene reči pokažu gde da gledaš.

Šta je sa bojama? Mogu da pomognu ako znače nešto: na primer, jedna boja za pojmove, druga za godine i imena. Dve su sasvim dovoljne. Pet boja, lenjir i ukrasni naslovi daju lepu svesku, ali vreme koje ode na ukrašavanje nije vreme provedeno u učenju. Ako voliš lepe sveske, ukrašavaj kad završiš.

Večeras probaj na jednoj lekciji: jedan pasus, najviše pet podvučenih reči. Teže je nego što zvuči.