Pet pitanja za svaku lekciju iz istorije

Istorija je predmet koji najviše učenika pokušava da nauči napamet, i predmet kod koga to najmanje uspeva. Lekcije su duge, imena mnogo, godine se mešaju. A nastavnik onda pita: „Zašto je do toga došlo?“ i ispostavi se da tog odgovora u tvojoj glavi nema, iako si lekciju pročitao tri puta.

Svaka lekcija iz istorije je priča o nekoj promeni: nešto je bilo na jedan način, pa se nešto dogodilo, pa je posle bilo drugačije. Kad to znaš, možeš svakoj lekciji da postaviš istih pet pitanja. Pokazaćemo ih na Prvom srpskom ustanku, koji se uči u sedmom razredu, ali ista pitanja rade i za stari Egipat i za Drugi svetski rat.

1. Kako je bilo pre?

Nijedan događaj ne počinje ni iz čega. Pre nego što kreneš na sam događaj, odgovori sebi: gde smo, u kom smo vremenu i kako ljudi tu žive?

Primer: početak 19. veka, Beogradski pašaluk, deo Osmanskog carstva. Srbi su imali izvesnu samoupravu preko svojih knezova, dok vlast u pašaluku nisu nasilno preuzele dahije, odmetnuti janičarski zapovednici.

Ako ovo preskočiš, sve što sledi visi u vazduhu.

2. Zašto se dogodilo?

Ovo je najvažnije pitanje u celoj istoriji i ono koje nastavnici najviše vole. Uzroka je obično više, i dobro je razlikovati dve vrste: ono što se dugo gomilalo i ono što je bilo okidač, poslednja kap.

Primer: dugo se gomilalo nasilje dahija, veći nameti i ukidanje ranijih povlastica. Povod je bila seča knezova početkom 1804. godine, kada su dahije pobile veliki broj viđenijih Srba da bi sprečile bunu, a postigle suprotno.

Kad učiš, uzroke zapiši kao kratak spisak sa strelicom ka događaju. Videćeš da ih je lakše zapamtiti kad znaš kuda vode.

3. Šta se tačno desilo, i kojim redom?

Ovo je deo koji svi uče, a često jedini koji uče. Ovde ti ne treba svaka rečenica iz udžbenika, treba ti nekoliko ključnih tačaka poređanih po vremenu.

Primer: februara 1804. zbor u Orašcu, za vođu izabran Karađorđe → ustanak se širi, borba protiv dahija prerasta u borbu protiv osmanske vlasti → pobede na Ivankovcu (1805) i Mišaru (1806) → oslobođen Beograd → ustanici stvaraju svoju državu: Praviteljstvujušči sovjet, Velika škola → 1813. ustanak je ugušen.

Najbolji alat za ovo pitanje je lenta vremena. Povuci vodoravnu liniju preko cele strane sveske, označi godine i ispod svake napiši dve-tri reči. Šest tačaka na liniji pamti se mnogo lakše nego šest pasusa.

4. Ko su glavni ljudi i šta su hteli?

Imena se zaboravljaju kad su samo imena. Ostaju kad uz svako znaš šta je taj čovek hteo i šta je uradio. Dovoljna je jedna rečenica po ličnosti.

Primer: Karađorđe, vođa ustanka, vojni zapovednik. Dahije, četvorica janičarskih starešina koje su prigrabile vlast. Uz Veliku školu vredi zapamtiti Dositeja Obradovića, koji je došao u ustaničku Srbiju da pomogne u prosveti.

Korisno je pitati se i ko je bio na kojoj strani i zašto. Istorija postaje razumljivija kad shvatiš da je svako u njoj imao svoj razlog.

5. Šta se posle toga promenilo?

Posledice su drugo omiljeno pitanje nastavnika, i odličan način da povežeš lekcije. Posledica jedne lekcije vrlo često je uzrok sledeće.

Primer: ustanak je 1813. slomljen, ali je posle njega bilo jasno da se Srbi neće vratiti na staro. Već 1815. izbija Drugi srpski ustanak, a iz te borbe postepeno nastaje moderna srpska država.

Kad završiš lekciju, pročitaj naslov sledeće i pokušaj da pogodiš kako se nadovezuje. Često možeš, i tada sledeća lekcija više nije nova priča nego nastavak.

Kako to izgleda u svesci

Ne treba ti ništa posebno. Stranu podeli na pet delova i u svaki upiši kratak odgovor na jedno pitanje: pre, zašto, tok (lenta), ko, posle. To ti je cela lekcija na jednoj strani. Kad ponavljaš, pokrij odgovore i pričaj idući od pitanja do pitanja.

Još tri sitnice koje mnogo znače:

• Drži istorijsku kartu otvorenu. Orašac, Mišar, Beograd, Ivankovac: kad vidiš gde su, događaji dobijaju smisao.
• Nepoznate reči razjasni odmah. Pašaluk, janičar, knez, sovjet. Ako ne znaš šta znače, rečenice u kojima se nalaze moći ćeš samo da nabubaš.
• Godine vezuj za događaj, ne obrnuto. Prvo znaj šta se desilo i zašto, pa tek onda kada. Godina bez priče ne drži se dugo.

A kad nastavnik pita nešto šesto?

Pitaće. „Uporedi Prvi i Drugi srpski ustanak.“ „Šta bi bilo da nije bilo seče knezova?“ Na takva pitanja nema gotove rečenice u udžbeniku, ali ko ima odgovore na ovih pet, ima od čega da sastavi i šesti. Uporediti dva događaja znači staviti njihovih pet odgovora jedne pored drugih i videti gde se razlikuju.