Kako da zapamtiš godine iz istorije i pojmove iz geografije

Istorija i geografija imaju lošu reputaciju „predmeta za bubanje“. Nezasluženo: u oba se najveći deo gradiva razume, a napamet se uči manji deo. Ali taj deo postoji. Godinu Kosovske bitke ili pritoke Dunava ne možeš da izvedeš logikom, moraš da ih znaš. Ovaj tekst je o tome kako da ih zapamtiš sa što manje muke.

Godine: ne pamti sve, pamti sidra

Najveća greška je pokušaj da se svaka godina iz lekcije nauči zasebno, kao telefonski broj. Umesto toga, izaberi nekoliko najvažnijih i nauči ih tako da ih znaš i u pola noći. To su tvoja sidra. Sve ostale godine vezuješ za njih.

Primer iz srpskog srednjeg veka. Sidro: 1389, Kosovska bitka. Marička bitka je bila 18 godina ranije (1371). Dušanov zakonik je donet 40 godina pre Kosova (1349). Kad znaš sidro i znaš priču (šta je bilo pre, šta posle i otprilike koliko), ostale godine se same nameštaju.

Još jedan par: 1804 je Prvi srpski ustanak, a Drugi je buknuo 11 godina kasnije, 1815.

Traži šare u brojevima

Brojevi često imaju neku osobinu za koju možeš da se uhvatiš. Pogledaj:

Ove kuke su samo primeri. Tvoje sopstvene biće bolje, makar bile potpuno šašave. Ako je neka godina ista kao kućni broj tvoje bake ili broj na dresu omiljenog igrača, iskoristi to bez stida.

Vek je pola posla

Nastavnici često više cene to što znaš u kom se veku nešto desilo i šta se dešavalo istovremeno, nego samu godinu. Pravilo za vek: na prve dve cifre dodaj jedan. Godina 1389: 13 + 1, dakle 14. vek. Godina 1804: 18 + 1, dakle 19. vek. (Izuzetak su „okrugle“ godine: 1800. je još uvek 18. vek.)

Napravi lentu vremena

Zalepi nekoliko listova papira po dužini i povuci dugačku liniju. Podeli je na vekove. Kako prelazite lekcije, upisuj događaje na pravo mesto, sa malim crtežom ili simbolom: kruna za krunisanje, ukršteni mačevi za bitku, knjiga za zakonik. Jednom bojom piši nacionalnu istoriju, drugom opštu.

Lenta radi nešto što sveska ne može: pokazuje ti razmake. Vidiš da je između Dušanovog zakonika i Kosovske bitke prošlo svega četrdeset godina, a između Kosova i Prvog ustanka više od četiri veka. Okači je iznad stola. Gledaćeš je i kad ne učiš, a i to se računa.

Geografija: uči prstom, ne samo očima

Podatak iz geografije koji nisi pronašao na karti visi u vazduhu. Zato pravilo broj jedan: svaki pojam prvo pokaži na karti. Reku prati prstom od izvora do ušća i naglas govori kroz šta protiče. Planinu nađi i pogledaj šta je oko nje.

Pravilo broj dva: nema karta. To je karta bez ijednog naziva. Precrtaj obrise iz atlasa preko paus-papira ili zamoli nastavnika za praznu kartu, pa upisuj nazive iz glave. Ono što ne znaš, pogledaj u atlasu i upiši drugom bojom. Sutra ponovi na novoj kopiji. Posle tri-četiri pokušaja druge boje više gotovo da nema.

Nabrajanja pretvori u rečenicu ili put

Kad treba zapamtiti niz, pomozi se početnim slovima. Veće desne pritoke Dunava u Srbiji su Sava, Velika Morava, Mlava, Pek i Timok. Rečenica: „Svaki mornar mora plovati tiho.“ (Samo upamti da je prvo M Morava.) Slično možeš za države na nekom poluostrvu, za prirodne zone ili za planete.

Drugi način je putovanje. Zamisli da ploviš Dunavom kroz Srbiju: ulaziš kod Bezdana, prolaziš Novi Sad, kod Beograda ti se zdesna uliva Sava, zatim Smederevo, pa Đerdapska klisura. Pet podataka u jednoj vožnji, a priča se pamti lakše od spiska.

Novi pojmovi: tvoja reč i tvoja slika

Kotlina, razvođe, sliv, delta, feudalizam, vazal. Definicija iz udžbenika se teško pamti dok je tuđa. Zato uradi dve stvari: napiši je svojim rečima u jednoj rečenici i nacrtaj je. Razvođe je „mesto sa kog voda teče na dve strane, kao sa vrha krova“. Vazal je „onaj ko je dobio zemlju i za to duguje vernost i vojsku“. Ako umeš da pojam objasniš mlađem bratu, znaš ga.

Za proveru napravi kartice: pojam ili godina napred, objašnjenje ili događaj pozadi. Prolazi ih po nekoliko minuta dnevno, a one koje znaš odlaži na gomilu koju gledaš ređe.

I jedna stvar na kraju

Sve ovo radi samo ako se proveravaš sa zatvorenom sveskom. Čitanje lekcije po peti put daje osećaj znanja, a prazna karta i prazna lenta pokazuju pravo stanje. Kada misliš da si spreman, probaj neki od testova za svoj razred iz istorije ili geografije i vidi koja sidra drže, a koja treba još jednom baciti.