Kako dete treba da drži olovku i šta ako je već naviklo drugačije

Hvat olovke se retko primeti dok dete crta iz zabave. Primeti se u prvom razredu, kada posle pola strane počne da trese rukom, da se žali da ga boli, ili kada učiteljica na roditeljskom pomene da „čudno drži olovku“. Dobra vest je da se hvat može menjati. Manje dobra je da se ne menja opomenom „drži lepo“, jer dete ne zna šta to tačno znači.

Ovaj vodič ide redom: prvo gledate, pa odlučujete da li uopšte ima šta da se popravlja, pa tek onda vežbate.

Korak 1: pogledajte kako izgleda hvat koji radi

Hvat koji se u školi smatra pravilnim zove se troprsti. Olovku drže jagodice palca i kažiprsta, a ona leži na bočnoj strani srednjeg prsta, blizu poslednjeg zgloba. Domali i mali prst su blago savijeni i oslonjeni na papir, pa cela šaka klizi po njima. Prsti su udaljeni od vrha olovke otprilike dva centimetra, a gornji kraj olovke naslonjen je na udubljenje između palca i kažiprsta i gleda ka ramenu.

Važnije od samog položaja jeste odakle dolazi pokret. Kod zrelog hvata olovku pomeraju prsti, dok šaka i podlaktica miruju na stolu. Zato se on naziva i dinamičkim. Dete koje slova ispisuje celom rukom iz ramena ili lakta umoriće se mnogo brže, čak i ako su mu prsti na pravom mestu.

Korak 2: posmatrajte svoje dete pet minuta, bez komentara

Dajte mu da nešto prepiše ili nacrta i samo gledajte. Obratite pažnju na ovo:

• Koliko prstiju drži olovku i da li je palac prebačen preko kažiprsta ili podvučen ispod njega.
• Da li je zglob kažiprsta „ulegnut“, savijen unazad od pritiska.
• Da li je šaka oslonjena na papir ili lebdi u vazduhu.
• Da li se zglob šake uvija ka unutra, kao kuka.
• Koliko blizu vrha drži olovku. Prsti na samom šiljku zaklanjaju ono što se piše, pa se dete saginje ili krivi glavu.
• Da li posle nekoliko redova spušta olovku, otresa ruku ili menja položaj.

Korak 3: odlučite da li je popravka uopšte potrebna

Ne mora svaki hvat koji odstupa od crteža u bukvaru da se ispravlja. Ima dece koja olovku drže sa četiri prsta, pišu čitko, dovoljno brzo i bez bola. Takav hvat je funkcionalan i većina stručnjaka će vam reći da ga ne dirate.

Popravka ima smisla kada hvat nešto košta: dete se brzo umara, žali se na bol u prstima ili zglobu, pritiska toliko da se trag vidi na sledećem listu, piše primetno sporije od drugara ili mu je rukopis nečitak. Smisla ima i kod predškolca i prvaka koji olovku još drži celom pesnicom, jer se navika u tom uzrastu menja lakše nego kasnije.

Uzrast je ovde važan. Dvogodišnjak drži bojicu šakom i to je sasvim u redu. Negde oko treće i četvrte godine većina dece prelazi na hvat prstima, a zreli troprsti hvat se obično ustali između četvrte i šeste godine. To su okvirne granice, deca se razlikuju, i zato od trogodišnjaka ne treba tražiti da drži olovku kao đak.

Korak 4: namestite hvat pomoću dva mala trika

Deci je lakše da zapamte pokret nego opis. Probajte jedan od ova dva načina, pa zadržite onaj koji detetu više leži.

Štipni i prevrni

1. Olovku položite na sto tako da vrh gleda ka detetu.
2. Dete je palcem i kažiprstom uštine blizu vrha, tamo gde počinje boja ili drvo iznad šiljka.
3. Drugom rukom prevrne zadnji kraj olovke unazad, preko šake, tako da legne u udubljenje između palca i kažiprsta.

Olovka sama završi tamo gde treba, a srednji prst se prirodno podvuče ispod nje.

Tajna u šaci

Dajte detetu kuglicu od papirne maramice, gumicu ili pasulj da ga drži malim i domalim prstom pritisnutim uz dlan. Dok ta dva prsta čuvaju „tajnu“, za olovku ostaju tačno tri. Ovo je posebno korisno za decu koja olovku stežu svim prstima.

Korak 5: pomozite priborom i pripremite šaku

Kratka olovka čini čuda. Na komadiću krede, patrljku voštane bojice ili olovci dugoj pet-šest centimetara jednostavno nema mesta za celu pesnicu, pa prsti sami zauzmu bolji položaj. Trougaone olovke i deblje bojice takođe olakšavaju posao, a postoje i gumeni nastavci za olovku sa udubljenjima za prste. Nastavak može da pomogne kao podsetnik, ali neće sam promeniti naviku, pa ga koristite uz vežbu, a ne umesto nje.

Pisanje ili crtanje na uspravnoj površini (tabla, papir zalepljen na zid ili vrata) postavlja zglob šake u dobar položaj i jača rame, što se kasnije vidi i za stolom.

Snagu i spretnost prstiju grade stvari koje ne liče na pisanje: gnječenje plastelina, kačenje štipaljki, prenošenje sitnih predmeta pincetom, sečenje makazama, nizanje perli. Dosta takvih igara skupili smo među vežbama za pisanje i grafomotoriku.

Korak 6: uvodite novi hvat na kašičicu

Ovde većina pokušaja propadne. Stari hvat je automatizovan, novi je spor i nezgrapan, i dete će, čim mora da piše brzo, kliznuti na staro. To nije inat. Zato novi hvat ne uvodite na domaćem zadatku.

• Prvih nedelju-dve novi hvat se koristi samo u kratkim, lakim aktivnostima: bojanje male površine, spajanje tačaka, lavirint, pet minuta dnevno.
• Zatim ga proširite na prvi red domaćeg, pa na prva tri reda. Ostatak dete piše kako ume.
• Dogovorite tihi znak, na primer dodir po ramenu, umesto da svaki put izgovarate opomenu.
• Pohvalite konkretno ono što vidite: „Ceo ovaj red si napisao sa tri prsta.“

Računajte da će prelazak trajati nedeljama, a kod starije dece i duže. Što je dete starije i što više piše, navika je čvršća, pa kod učenika trećeg ili četvrtog razreda koji piše čitko i bez tegoba često nema razloga da se išta menja.

Kada potražiti pomoć

Ako posle mesec-dva strpljivog rada nema pomaka, ako dete trpi bol ili ako uz nezgrapan hvat primećujete i druge teškoće (teško zakopčava dugmad, izbegava makaze i crtanje, sporo se oblači, slova su mu i dalje neprepoznatljiva dok drugari uveliko pišu), razgovarajte prvo sa učiteljicom. Ona dete vidi svakog dana i ume da proceni koliko odstupa od vršnjaka. Sledeća adresa su školski pedagog ili psiholog, pedijatar i razvojno savetovalište pri domu zdravlja, odakle vas po potrebi upućuju defektologu ili radnom terapeutu koji se bavi motorikom šake.

A dok vežbate, čuvajte ono najvažnije: da dete i dalje rado uzme olovku u ruku.