Kako detetu olakšati put od table do sveske

Sa strane gledano, nema lakšeg posla: pogledaš tablu, napišeš u svesku. Zato odrasle iznenadi kad dete iz škole donese pola rečenice, zadatak prepisan sa pogrešnim brojem ili domaći zapisan tako da ga ni samo ne može pročitati.

Prepisivanje je, u stvari, složen lanac. Dete treba da pronađe pravo mesto na tabli, zapamti komad teksta, spusti pogled sa daljine na blizinu, pronađe pravo mesto u svesci, napiše zapamćeno, pa da se vrati na tablu tačno tamo gde je stalo. Dovoljno je da jedna karika škripi i ceo posao se uspori. Dobra strana toga je što se karike mogu vežbati jedna po jedna.

Korak 1: Proverite ono što je do odraslih

Pre bilo kakve vežbe, isključite spoljne razloge. Pitajte učiteljicu gde dete sedi i da li mu tabla bljeska od prozora. Raspitajte se kada je poslednji put proveren vid; dete koje ne vidi oštro na daljinu ne zna da drugi vide bolje, pa se neće ni požaliti. Kod kuće proverite sto i stolicu: stopala na podu, sveska blago iskošena (kod dešnjaka gornji levi ugao naniže, kod levorukih obrnuto), svetlo sa strane suprotne od ruke koja piše.

Korak 2: Naučite ga geografiju sveske

Stranica ima svoje „strane sveta“ i dete treba da ih zna po imenu: gornja i donja ivica, leva i desna, margina, red, sredina. Prelistajte zajedno novu svesku i dogovorite pravila koja važe uvek:

• pišemo od margine, sleva nadesno;
• kad se red završi, vraćamo se na početak sledećeg, ne preskačemo;
• naslov ide na sredinu, datum tamo gde učiteljica traži;
• između reči ostaje razmak (prvacima pomaže mera „jedan prst“ ili mali štapić od sladoleda).

U svesci na kvadratiće pravila su nešto drugačija: jedna cifra u jedan kvadratić, jedinice ispod jedinica, desetice ispod desetica, između zadataka prazan red. Detetu koje se gubi nacrtajte u prvih nekoliko nedelja zelenu tačku tamo gde se počinje i crvenu tamo gde se staje. Kad mu više ne budu trebale, samo će prestati da ih traži.

Korak 3: Počnite iz blizine

Prepisivanje sa table je najteži oblik prepisivanja, jer pogled putuje daleko i menja ravan (tabla je uspravna, sveska položena). Zato kod kuće krenite od najlakšeg. Uzor stavite tik iznad reda u koji dete piše. Kad to ide glatko, pomerite uzor na list levo od sveske. Zatim ga naslonite uspravno na knjigu ispred deteta. Na kraju ga zalepite na vrata ili ormar, dva-tri metra daleko. Svaki stepenik zadržite nekoliko dana.

Uzor ne mora biti tekst iz bukvara. Spisak za kupovinu, raspored časova, imena igrača omiljenog tima, sve to dete prepisuje sa više volje.

Korak 4: Uvežbajte „fotografisanje“

Sporo prepisivanje najčešće znači da dete prenosi slovo po slovo: pogleda, napiše jedno, pogleda ponovo. Pri svakom podizanju glave mora iznova da traži mesto, i tu nastaju i sporost i greške. Cilj je da nauči da uzima veće zalogaje.

Igra je jednostavna. Pokažite karticu sa rečju na dve-tri sekunde, okrenite je, a dete piše po sećanju. Počnite od kratkih reči, pa pređite na duže, zatim na dve reči, na kratku rečenicu. Sa ciframa isto: najpre dvocifren broj, pa trocifren, pa ceo izraz tipa 24 + 13. Dete brzo otkrije da se lakše pamti ako viđeno tiho izgovori u sebi, i to je baš onaj trik kojim se služe vešti prepisivači.

Korak 5: Dajte mu način da ne izgubi mesto

Za traženje mesta na tabli nema čarobnog rešenja, ali ima nekoliko navika koje pomažu:

• Sidro. Pre nego što spusti pogled, dete zapamti poslednju reč koju je uzelo. Kad podigne glavu, traži nju, a ne „negde oko sredine“.
• Red po red. Dok prepisuje sa lista, ispod reda drži lenjir ili presavijen papir. Na tabli to ne može, ali navika da se tekst gleda kao niz redova ostaje.
• Brojevi i znaci. Ako su zadaci na tabli obeleženi brojevima, dete najpre u svesku upiše broj zadatka. To mu je putokaz kad se vrati.
• Prst leve ruke. U svesci prst slobodne ruke čuva mesto dokle se stiglo, dok oči idu na tablu.

Korak 6: Uvedite kratku proveru na kraju

Deca retko sama proveravaju prepisano, jer ne znaju šta tačno da traže. Dajte im postupak od tri pitanja: da li imam isti broj reči (ili zadataka) kao na uzoru, da li svaka rečenica ima veliko slovo i tačku, da li su brojevi isti. Provera traje pola minuta i hvata većinu propusta. Kad je dete sprovede samo i nađe grešku, pohvalite nalaz, a ne prekorevajte grešku.

Korak 7: Pustite brzinu da dođe sama

Dok se uči, tačnost ide pre brzine. Ne merite vreme i ne poredite sa bratom ili sestrom. Pet do deset minuta dnevno, tri-četiri puta nedeljno, dovoljno je. Napredak ćete videti po tome što dete ređe podiže glavu i što u svesci ima manje precrtanog, a brzina naraste usput, kao posledica.

Ako se dete u školi zaista ne snalazi, dogovorite sa učiteljicom privremeno olakšanje: da dobije mesto bliže tabli, da duži tekst dobije odštampan na klupi ili da prepiše samo deo. To nije popuštanje, nego premošćavanje dok veština ne sazri.

Kada vežba nije dovoljna

Potražite savet školskog pedagoga ili psihologa ako posle dva-tri meseca redovnog rada nema pomaka, ili ako uz sporo prepisivanje vidite i druge teškoće: dete se žali da mu se slova mute ili da ga boli glava, pisanje mu je izrazito naporno i nečitko, slova i reči u prepisanom tekstu stalno nedostaju ili menjaju mesta, pažnja mu brzo popušta i u drugim aktivnostima. Uzrok može biti u vidu, u pažnji, u grafomotorici ili u vizuelnom opažanju, i svaki se rešava drugačije. Zato procenu treba da uradi stručnjak (očni lekar, psiholog, defektolog, logoped), a škola ili razvojno savetovalište pri domu zdravlja uputiće vas kome prvo.

Za dodatno vežbanje poslužiće i vežbe pisanja i grafomotorike na Testoteci.