Kontrolni i pismeni zadatak iz matematike nisu isto
Kratak pregled za roditelje petaka (i sve koji su zaboravili)
Fotografija: rawpixel (CC0)
Dok je dete kod učiteljice, sve pismene provere se u kući zovu isto: kontrolni. U petom razredu rečnik se širi. Pojavljuju se pismeni zadaci, kontrolni zadaci i kratke vežbe, i svaka od tih provera ima svoja pravila. Kad ih jednom razvrstate, lakše je i planirati učenje i razumeti šta koja ocena znači.
Tri vrste provere, jedna pored druge
| Pismeni zadatak | Kontrolni zadatak | Kratka provera (do 15 minuta) | |
|---|---|---|---|
| Koliko ih ima | U starijim razredima po pravilu četiri godišnje, po dva u polugodištu | Zavisi od nastavnika i plana, obično posle veće teme | Po potrebi, češće |
| Šta obuhvata | Gradivo dužeg perioda, često više oblasti | Jednu oblast ili njen deo | Jednu do dve lekcije, ono što se upravo radilo |
| Koliko traje | Ceo čas | Najčešće ceo čas | Desetak do petnaest minuta |
| Da li se najavljuje | Da, nalazi se u rasporedu pismenih provera | Da, nalazi se u rasporedu pismenih provera | Ne mora da se najavi |
| Gde se piše | U posebnoj svesci (vežbanci) koja se čuva u školi | Na listu ili odštampanom testu | Na listiću ili u svesci |
| Šta sledi posle | Čas ispravke, na kojem se zadaci analiziraju i učenik piše ispravku | Analiza na času, kako nastavnik organizuje | Kratka povratna informacija |
| Ocena | Upisuje se u dnevnik | Upisuje se u dnevnik | Ne upisuje se u dnevnik kao ocena, služi nastavniku za praćenje |
Raspored pismenih zadataka i provera dužih od petnaest minuta škola utvrđuje i objavljuje za svako polugodište, a broj takvih provera u jednom danu i jednoj nedelji ograničen je pravilnikom o ocenjivanju. Raspored obično možete da nađete na sajtu škole, na oglasnoj tabli ili u elektronskom dnevniku. Vredi ga prepisati u kućni kalendar čim izađe.
Šta to znači za pripremu
Za kontrolni: dubina
Kontrolni proverava jednu oblast, recimo razlomke ili uglove, pa su zadaci raznovrsniji unutar te teme. Priprema je zato usmerena: svi tipovi zadataka iz te oblasti, od najlakših do onih sa zvezdicom. Tri do četiri dana pametnog vežbanja većini dece je dovoljno.
Za pismeni: širina
Pismeni zadatak pokriva duži period, pa se na njemu mogu naći zadaci iz gradiva koje je rađeno pre mesec ili dva. Tu deca najčešće stradaju. Najnovije lekcije znaju, a starije su izbledele. Priprema za pismeni zato počinje ranije, bar nedelju dana pre, i ima dva dela: prvo kratko obnavljanje starijih oblasti (po nekoliko zadataka iz svake), zatim ozbiljniji rad na najnovijem gradivu.
Dobar izvor za obnavljanje su prethodni kontrolni iz istog polugodišta. Ako je dete na kontrolnom iz razlomaka grešilo u proširivanju, velike su šanse da će ga isto mesto sačekati na pismenom.
Čas ispravke nije formalnost
Posle pismenog zadatka sledi čas na kojem se zadaci rade na tabli, a učenici u vežbanku pišu ispravku. Deci taj čas ume da bude dosadan, pogotovo ako su dobila dobru ocenu. A to je jedina prilika da za svoju grešku dobiju objašnjenje baš onog nastavnika koji će im sastavljati i sledeći pismeni. Pitajte dete posle ispravke samo jedno: „Koji zadatak ti je bio pogrešan i znaš li sad da ga uradiš?“
Za kratke provere: redovan domaći
Petnaestominutne vežbe se ne najavljuju, pa se za njih i ne sprema posebno. One proveravaju da li dete prati iz časa u čas. Ko redovno radi domaće zadatke, već je spreman.
Koja ocena „više vredi“?
Obe se upisuju u dnevnik i obe ulaze u sliku na osnovu koje nastavnik zaključuje ocenu, zajedno sa usmenim odgovorima, aktivnošću i napredovanjem tokom polugodišta. Neki nastavnici pismenim zadacima pridaju posebnu težinu, jer pokazuju koliko je gradiva ostalo na duže staze. Ako niste sigurni kako to izgleda kod vašeg nastavnika, pitajte na otvorenim vratima. Nastavnik je dužan da učenicima objasni kako ocenjuje, a većina to rado ponovi i roditeljima.
Za vežbu pred obe vrste provere mogu da posluže testovi iz matematike za peti razred i ostale razrede, razvrstani po oblastima.
Tekstovi na blogu su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet stručnjaka (pedagoga, psihologa, logopeda ili lekara).
