Levoruko dete u školskoj klupi

Otprilike svako deseto dete piše levom rukom. To znači da u prosečnom odeljenju sede dva ili tri levoruka đaka, i da učiteljica gotovo sigurno ima iskustva sa njima. Roditelji, naročito ako su sami dešnjaci, ipak imaju niz pitanja. Izdvojili smo ona koja se najčešće čuju.

Kada se zna da je dete levoruko?

Mala deca dugo koriste obe ruke naizmenično. Sklonost ka jednoj ruci kod mnoge dece se nazire već oko druge ili treće godine, a kod većine se ustali negde između četvrte i šeste. Gledajte kojom rukom dete jede supu, pere zube, baca loptu, seče makazama, kojom uzima predmet koji mu pružite tačno ispred sredine tela.

Ako dete pred polazak u školu i dalje ravnopravno menja ruke i kod crtanja, to vredi pomenuti pedijatru ili u razvojnom savetovalištu. Nije razlog za brigu samo po sebi, ali je za pisanje važno da se jedna ruka uvežba kao vodeća.

Da li da ga učimo da piše desnom?

Ne. Koja je ruka vodeća određuje način na koji je organizovan mozak, a ne navika ili vaspitanje. Nekada su se levoruka deca u školi sistematski „prevežbavala“, i mnogi od njih i danas pamte koliko im je to bilo teško. Savremena pedagogija i logopedija su tu jedinstvene: dete piše onom rukom koja mu je prirodno spretnija. Nametanje druge ruke donosi nespretnije i sporije pisanje, otpor prema školi i nepotrebnu napetost, a ne donosi nikakvu korist.

Ako bake i deke imaju drugačije mišljenje, ljubazno im objasnite da se praksa promenila.

Šta je levorukom detetu zapravo teže?

Naše pismo ide sleva nadesno. Dešnjak olovku vuče za sobom i sve vreme vidi šta je napisao. Levak je gura ispred šake, a šaka ide preko upravo napisanog teksta: zaklanja ga i, ako je mastilo sveže, razmazuje. Zbog toga neka levoruka deca sama smisle „kuku“, pa izviju zglob tako da pišu odozgo. Tako vide tekst, ali zglob brzo zaboli.

Uz to, svi koji detetu pokazuju slova uglavnom su dešnjaci, pa ono gleda pokret koji ne može prosto da ponovi.

Kako da postavi svesku i ruku?

Tri stvari rešavaju najveći deo teškoća:

• Sveska stoji malo ulevo od sredine tela i nakošena je tako da joj je donji desni ugao bliži stomaku. (Kod dešnjaka je obrnuto.) Tačan ugao dete nađe samo: podlaktica treba da bude otprilike paralelna sa bočnom ivicom sveske.
• Šaka je ispod reda u kome se piše, a zglob prav. Tako dete vidi slova i ne prelazi preko njih.
• Prsti drže olovku malo dalje od vrha nego kod dešnjaka, na dva i po do tri centimetra. Sam hvat je isti, sa tri prsta, samo u ogledalu.

Desna ruka pridržava svesku i pomera je naviše kako se strana popunjava. Svetlo, ako je moguće, treba da dolazi sa desne strane, da senka šake ne pada na red.

Gde da sedi u klupi?

Na levoj strani klupe, ili pored drugog levaka. Ako levoruko dete sedi desno od dešnjaka, sudaraće se laktovima na svakom času. Ovo je sitnica koju učiteljice obično same reše već prve nedelje, ali slobodno je pomenite na prvom roditeljskom sastanku.

Treba li mu poseban pribor?

Od svega što se nudi, jedna stvar zaista pravi razliku: makaze za levoruke. Kod običnih makaza sečiva su postavljena tako da levak ne vidi liniju po kojoj seče, a pritisak prstiju razdvaja sečiva umesto da ih spaja. Posledica je iskrzan papir i dete koje misli da je nespretno.

Od ostalog pribora korisno je sledeće:

• olovka srednje tvrdoće (HB), jer se manje razmazuje od mekih
• kada se pređe na hemijsku, ona čije se mastilo brzo suši
• zarezač koji se okreće u suprotnom smeru i lenjir sa brojevima zdesna nalevo, koji su prijatni, ali se može i bez njih
• sveska sa spiralom koja nije na levoj strani, ili obična šivena sveska

Kako da mu pokažem slovo kad sam dešnjak?

Sedite preko puta deteta, a ne pored njega. Kada pišete desnom rukom, dete naspram vas vidi pokret kao u ogledalu i može da ga prati levom. Druga mogućnost je da slovo pokažete polako, levom rukom. Vaše slovo će biti nezgrapno, što detetu ume da bude i zabavno i ohrabrujuće.

Redosled i smer poteza kod slova uglavnom ostaju isti kao za dešnjake. Jedini izuzetak koji mnogi učitelji dozvoljavaju su kratke vodoravne crtice, koje je levacima prirodnije da povuku zdesna nalevo. O tome je najbolje da odluči učiteljica.

Piše slova naopačke. Je li to zbog leve ruke?

Ogledalsko pisanje pojedinih slova i cifara javlja se kod velikog broja dece na početku opismenjavanja, bez obzira na ruku, a kod levorukih se viđa nešto češće. Obično se povlači tokom prvog razreda, kako slova postaju automatizovana. Pomoć kod kuće je jednostavna: zelena tačka na levoj margini kao znak „odavde krećemo“ i mirno pokazivanje ispravnog oblika, bez dramatizovanja.

Ako okretanje slova traje i u drugom razredu, ako je često i ako ga prate teškoće u čitanju, razgovarajte sa učiteljicom i školskim logopedom ili psihologom. Tada uzrok treba tražiti drugde, a ne u levorukosti.

Hoće li zbog toga imati ružniji rukopis ili slabije ocene?

Levorukost nema veze sa uspehom u školi. Rukopis levorukog deteta može u početku da bude sporiji i neuredniji dok ne nađe svoj položaj sveske i šake, i često ima nagib ulevo ili stoji uspravno. To je u redu, sve dok je čitak. Nemojte tražiti nagib udesno po svaku cenu.

Na kraju, pazite na reči. „Lepa ruka“ za desnu i „pogrešna“ za levu izrazi su koje dete čuje i pamti. Levorukom detetu ne treba ispravljanje. Treba mu nekoliko prilagođavanja i neko ko će mu reći da je sa njegovom rukom sve kako treba.