Od školske kapije do spakovane torbe

Rutina ima loš glas, kao da je reč o vojničkom rasporedu. A zapravo je to samo redosled koji se ponavlja dovoljno dugo da o njemu više niko ne mora da razmišlja. Dete koje svakog dana posle ručka seda za domaći ne pita „moram li“, kao što ne pita mora li da pere zube. Do toga se ne stiže za dva dana, ali se stiže.

Ovde je redosled koji u većini porodica dobro radi. Vreme prilagodite svom danu. Bitno je da koraci idu istim redom.

Korak 1: Dolazak kući ima svoj mali obred

Patike na mesto, jakna na čiviluk, torba uvek na isti ćošak, kutija od užine u sudoperu. Zvuči sitno, ali ovih pet pokreta odvaja školu od kuće i štedi vam jutarnju potragu za torbom. Prvacima pomaže da ih prvih nedelja radite zajedno.

Korak 2: Jelo i predah

Dete koje je upravo došlo iz škole nije spremno za novi rad. Treba mu obrok i odmor od pola sata do sat. Najbolji je predah u kome se telo kreće: dvorište, lopta, pas, bicikl. Crtani ili igrica nose jednu nezgodu, teško se prekidaju, pa prelazak na domaći počinje svađom. Ako je ekran ipak deo predaha, neka ima jasan kraj (jedna epizoda, a ne „malo“).

Ovo je i trenutak za razgovor, ali ne za saslušanje. Umesto „šta si dobio“ probajte „šta je danas bilo najsmešnije“.

Korak 3: Početak rada vezan za događaj

Mlađoj deci sat na zidu ne znači mnogo. „U četiri“ je apstraktno, a „kad sklonimo tanjire“ sasvim jasno. Vežite početak za nešto što se događa svakog dana. Starijima već odgovara dogovoreno vreme, uz alarm koji su sami podesili, da zvoni telefon, a ne mama.

Korak 4: Dva minuta pregleda

Pre prve sveske dete pogleda šta sve ima: čita iz sveske ili beležnice šta je zadato, vadi potrebne knjige na sto, sve ostalo sklanja. Mlađi mogu da naprave spisak na papiriću. Ovaj korak se često preskače, pa se u devet uveče otkrije da je za sutra trebalo doneti kolaž papir.

Korak 5: Rad, sa pauzom ako je potrebna

Okvirno, u prvom i drugom razredu domaći ne bi trebalo da traje duže od pola sata, a u trećem i četvrtom oko sat. U starijim razredima vreme raste i menja se od dana do dana. Ako vaše dete redovno sedi mnogo duže od toga, vredi otkriti da li je zadataka zaista previše ili vreme curi na nešto drugo.

Vaše mesto tokom rada je u blizini, ali ne nad sveskom. Dovoljno je da ste u istoj prostoriji ili u susednoj i da dete zna da može da pita.

Korak 6: Torba za sutra

Rad je gotov tek kad je torba spakovana prema rasporedu i stoji kod vrata. Ko pakuje ujutru, zaboravlja. Uz torbu ide i sve što je vezano za sutrašnji dan: oprema za fizičko, potpis u svesci, novac za izlet.

Korak 7: Slobodno vreme koje je stvarno slobodno

Posle torbe dete je završilo sa školom za taj dan. Bez „hajde još malo ponovi“ i bez dodatnih zadataka zato što je brzo završilo. Ako brzina bude kažnjena novim poslom, dete će ubrzo naučiti da razvlači.

Ako dete ide u školu po podne

U školama sa dve smene rutina mora da ima dve verzije. U nedelji popodnevne smene domaći se radi pre podne, ali ne odmah po buđenju: doručak, malo razbuđivanja, pa rad, i sve neka bude gotovo bar sat pre polaska. Uveče posle popodnevne smene ostaje samo pakovanje torbe. Nacrtajte oba rasporeda i zakačite ih jedan pored drugog, da ne pregovarate svakog drugog ponedeljka ispočetka.

Ako dete ide u produženi boravak

Domaći je tada uglavnom urađen pre nego što dođete po dete. Kući ostaju kratak pogled u sveske (iz interesovanja, ne kao inspekcija), čitanje i torba. Ne dodajte novu turu zadataka samo zato što vam se čini da je premalo radilo.

Kako se rutina uvodi

1. Napravite plan zajedno. Dete crta ili piše korake na papiru. Plan koji je samo vaš doživljava se kao naredba, a plan u kome je i ono odlučivalo kao dogovor.
2. Okačite ga na vidno mesto. Kad dete pita šta sad, pokažete na papir. Tako ne naređujete vi, nego plan.
3. Računajte na tri do četiri nedelje. Prvih dana ćete podsećati na svaki korak. To ne znači da plan ne radi, tako izgleda svako uvežbavanje.
4. Izuzeci su dozvoljeni, ali se najavljuju. Rođendan, gosti, trening u drugom terminu: „Danas je drugačije, domaći radimo pre treninga.“
5. Vikend ima svoj dogovor. Mnogim porodicama odgovara da se domaći završi u petak popodne ili u subotu pre podne, da nedelja uveče ne bude ispunjena nervozom.

Posle mesec dana proverite sa detetom šta škripi i popravite to. Možda je predah prekratak, možda sto u dnevnoj sobi nije dobro mesto. Rutina se kroji prema detetu i s vremena na vreme se prepravlja, kao i odeća koju preraste.