6 trikova za pamćenje koje osnovci zaista koriste

Reč „mnemotehnika“ zvuči kao nešto što se polaže na fakultetu. U stvarnosti je to svaki mali trik kojim suvoparan podatak pretvaramo u nešto što se lako pamti: sliku, priču, rimu, rečenicu. Deca ih obožavaju jer liče na igru, a najbolje rade onda kada ih dete samo smisli. Zato primere koji slede shvatite kao uzorak, a ne kao gotovo rešenje.

Jedna napomena unapred: trikovi služe za ono što se mora znati napamet i određenim redom. Ne zamenjuju razumevanje. Dete koje zna da nabroji padeže i dalje mora da nauči da ih prepozna u rečenici.

1. Rečenica od početnih slova

Kad treba zapamtiti niz određenim redom, od početnih slova se napravi rečenica. Što je čudnija, to bolje.

• Planete, od Sunca ka spolja (Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun): „Mala Vera zna mnogo jer stalno uči napamet.“
• Padeži (nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ): „Naša Goca daje Ani voće i limunadu.“
• Strane sveta u smeru kazaljke na satu (sever, istok, jug, zapad): „Sutra idemo jesti zemičke.“

Pustite dete da sastavi svoju verziju sa imenima drugara ili kućnog ljubimca. Rečenica u kojoj mačak Žuća jede nešto nemoguće pamti se bolje od svake iz udžbenika.

2. Šašava priča

Spisak nepovezanih stvari teško se drži u glavi, a priča lako. Recimo da iz sveta oko nas treba zapamtiti šta je biljci potrebno za život: voda, vazduh, svetlost, toplota, zemljište sa hranljivim materijama. Priča može da glasi: „Biljka je otišla na more. Okupala se u vodi, duboko udahnula, legla na sunce da se ugreje i na kraju zarila stopala u zemlju da nešto pojede.“

Pravilo je jednostavno: svaka stavka mora nešto da radi i da bude povezana sa sledećom. Ako priča nije bar malo smešna, verovatno nije dovoljno dobra.

3. Slika uz reč

Nove i strane reči bolje se pamte kad im se pridruži slika, po mogućstvu preterana. Za englesko „kitchen“ (kuhinja) dete može da zamisli kako neko u kuhinji kine, jer „kič“ zvuči kao „kih“. Za razliku između stalaktita i stalagmita pomažu slova u samim rečima: stalaktit ima t, kao tavanica sa koje visi, a stalagmit ima m, kao mokro tlo pećine iz kog raste. Nije poezija, ali radi.

Što je slika življa, pokretnija i luđa, to bolje. Miran, razuman prizor zaboravlja se do sutra.

4. Šetnja kroz stan

Ovaj trik je star koliko i govorništvo, a deci je najzabavniji. Odabere se put koji dete poznaje napamet: od ulaznih vrata do svog kreveta. Na svako usputno mesto „odloži“ se po jedna stvar koju treba zapamtiti.

Treba li upamtiti delove biljke redom (koren, stablo, list, cvet, plod), dete zamisli ogroman koren koji viri iz otirača, stablo koje je probilo čiviluk, lišće rasuto po fotelji, cvet koji raste iz televizora i plod, veliku krušku, na svom jastuku. Kad na času treba nabrojati, u mislima prošeta istim putem i „pokupi“ stvari.

Za kraće spiskove dovoljno je pet mesta. Starija deca mogu imati i duže rute: put do škole, na primer.

5. Rima i ritam

Ono što se rimuje, lepi se samo. Zbog toga decenijama opstaju pravopisne i druge pamtilice koje se prenose sa kolena na koleno, a svaka učiteljica ima svoju zbirku. Dete može i samo da pravi dvostihe, na primer za prisvojne prideve od imena: „Čije je? Markovo! Veliko slovo je obavezno.“ Ne rimuje se savršeno, ali se izgovara u ritmu, a to je dovoljno.

Ritam pomaže i bez rime: brojanje po tri uz tapšanje, azbuka uz pljeskanje, meseci u godini izgovoreni kao brojalica.

6. Telo kao podsetnik

Najpoznatiji primer verovatno ste i sami učili. Stisnite pesnicu i brojte mesece preko zglobova i udubljenja između njih, od kažiprsta ka malom prstu: zglob je januar, udubljenje februar, zglob mart, i tako do jula na poslednjem zglobu. Onda krenite ponovo od prvog zgloba: avgust, pa dalje. Meseci na zglobovima imaju 31 dan, oni u udubljenjima kraći su (30 dana, a februar 28 ili 29).

Prsti služe i za tablicu množenja sa devet, za nabrajanje pet stvari („po jedna na svaki prst“), a leva i desna šaka za poređenja: šta je slično, šta različito.

Kada trik ne vredi truda

Ako smišljanje pamtilice traje duže nego što bi trajalo obično učenje, ili ako je trik složeniji od onoga što treba zapamtiti, preskočite ga. Isto važi kad dete zapamti rečenicu, ali ne i šta slova u njoj znače. „Mala Vera zna mnogo“ ne pomaže nekome ko ne ume da se seti da li je drugo M Mars ili Merkur, pa uvek jednom-dvaput proverite i taj obrnuti put.

Za sve ostalo: papir, olovka i što šašavija ideja. Na nizovima iz vežbi pamćenja dete može odmah da isproba koji mu trik najviše leži.