Šta mozak radi sa lekcijom dok dete spava?

Negde oko pola deset uveče, u mnogim kućama vodi se isti tihi pregovor. Sutra je kontrolni, dete zeva nad sveskom, a roditelj vaga: da li da ga pusti u krevet ili da izdrže još pola sata, tek toliko da prođu poslednju lekciju. Obično pobedi lekcija. Čini se da je san vreme u kome se ništa ne dešava, pa ga je najlakše skratiti.

A dešava se dosta toga. Ono što dete tokom dana nauči ne odlazi istog časa na trajno mesto. Sveže pamćenje je krhko, lako ga potisne sledeća informacija. Tokom sna mozak te sveže tragove ponovo prolazi, povezuje ih sa onim što dete od ranije zna i premešta u trajnije skladište. Istraživači sna to zovu konsolidacijom pamćenja. Slikovito rečeno, dan je za unošenje robe u magacin, a noć za njeno slaganje po policama. Ako slaganje izostane, roba ostaje na gomili kod ulaza i ujutru se u njoj teško išta nalazi.

Otuda ono što roditelji često primete, a ne umeju da objasne: pesma koja je sinoć zapinjala jutros ide glatko, iako je dete u međuvremenu samo spavalo. Otuda i obrnuto iskustvo. Posle kratke ili isprekidane noći dete za doručkom ne može da se seti onoga što je uveče znalo, i to ne zato što nije učilo.

Neispavanost pogađa pamćenje sa dve strane. Umorno dete sutradan teže upija novo gradivo, jer mu pažnja klizi i sve mu je naporno. A ono što je prethodnog dana naučilo slabije se učvrstilo. Pola sata učenja ukradenog od sna zato se plaća dvaput.

Koliko sna treba osnovcu? Deca se razlikuju, ali se kao okvir za školski uzrast obično navodi devet do jedanaest sati, s tim što mlađim razredima treba više, a tinejdžerima nešto manje. Bolji pokazatelj od brojke jeste jutro: dete koje se budi samo ili uz jedno pozivanje i do podneva je raspoloženo, spava dovoljno. Dete koje se svakog jutra izvlači iz kreveta kao iz bunara, a vikendom spava do podneva, verovatno ne.

Šta to znači za veče pred kontrolni? Da je lagano ponavljanje, dvadesetak minuta bez novog gradiva, bolji izbor od maratona. Ono što se ponovi nedugo pred spavanje dobro se čuva, pod uslovom da posle toga zaista dođe spavanje, a ne crtani ili igrica. Ekran pred san odlaže uspavljivanje, a uzbudljiv sadržaj je jak takmac lekciji. Knjiga, tuširanje i razgovor u polumraku bolji su završetak dana.

Vredi čuvati i ustaljeno vreme odlaska u krevet, uključujući vikende, bar približno. Pamćenju ne smeta jedna kasna večera kod bake, smeta mu kada ponedeljkom dete živi u drugoj vremenskoj zoni.

Ima situacija u kojima raspored nije krivac. Ako dete dugo ne može da zaspi, često se budi, glasno hrče ili je danju upadljivo pospano iako provodi dovoljno sati u krevetu, o tome treba razgovarati sa pedijatrom.

Za sve ostale večeri važi jednostavna računica. Kada u pola deset birate između još jedne lekcije i jastuka, jastuk nije odustajanje od učenja. To je njegov poslednji deo.