Tekstovi označeni tagom „pamćenje”.
Tekst pesme od tri strofe zna posle dva slušanja, a pet rečenica iz sveske ne može da zadrži do sutra. To ne govori da dete neće da uči, nego kako pamćenje bira šta će sačuvati.
Deset igara pamćenja za koje su dovoljni poslužavnik, špil karata ili samo dobro raspoloženje. Traju po nekoliko minuta i igraju se usput, bez ekrana i bez pripreme.
Sinoć je lekciju pričao bez greške, a jutros se ne seća ni naslova. Dete nije lenjo ni nezainteresovano: najčešće je posredi razlika između prepoznavanja i pravog prisećanja.
Dete krene po svesku i vrati se bez nje, izgubi se usred zadatka, zaboravi početak rečenice dok je piše. Iza toga često stoji radna memorija, o kojoj se u školi retko govori.
Špil karata, poslužavnik, nekoliko sitnica iz fioke i petnaest minuta vremena. Devet igara uz koje deca vežbaju da gledaju, slušaju i sačekaju, a da to i ne primete.
Sat sna manje radi još jednog ponavljanja izgleda kao razumna trgovina. Nije: ono što je dete naučilo tokom dana, sređuje se i učvršćuje upravo noću.
Dva deteta uče istu lekciju jednako dugo. Jedno je zna i posle mesec dana, drugo je zaboravi do sledeće nedelje. Razlika je u rasporedu ponavljanja, a ne u glavi.
