Zna da računa, a ne zna šta zadatak traži
Tekstualni zadaci iz matematike često padaju na jeziku, a ne na računu
Fotografija: Peter Hershey / StockSnap (CC0)
Na kontrolnom iz matematike prvi deo je urađen bez greške: 48 + 27, 9 puta 6, 72 podeljeno sa 8. Onda dolazi zadatak sa tekstom i tu je ili prazno, ili je dete uzelo dva broja koja je videlo i sabralo ih. Učiteljica na margini napiše „čitaj pažljivo“. Roditelj zaključi da je dete brzopleto.
Ponekad jeste. Ali često je dete zadatak pročitalo, čak i dva puta, i nije ga razumelo. Tekstualni zadatak je mali tekst na srpskom jeziku i mora se prvo razumeti kao tekst. Tek potom postaje matematika.
Kako prepoznati da je prepreka u jeziku
Nekoliko znakova upućuje na to da računanje nije problem:
- dete bez teškoća rešava iste operacije kada su zadate brojevima;
- kada mu zadatak pročitate naglas ili ga kažete svojim rečima, reši ga;
- na pitanje „šta se ovde traži?“ ponavlja rečenicu iz zadatka ili sleže ramenima;
- bira operaciju prema jednoj reči („piše više, znači plus“);
- dobije rezultat koji nema smisla (u autobusu ostalo 140 putnika od početnih 30) i to mu ne smeta.
Reči koje prave najviše zbrke
Matematički jezik koristi obične reči u vrlo preciznom značenju. Neke se razlikuju u jednom slovu ili jednoj reči, a vode do sasvim druge operacije.
| Izraz u zadatku | Šta znači | Gde deca greše |
|---|---|---|
| za 4 više | dodaje se 4 | mešaju sa „4 puta više“ |
| 4 puta više | množi se sa 4 | sabiraju jer vide reč „više“ |
| za 4 manje | oduzima se 4 | mešaju sa „4 puta manje“ |
| 4 puta manje | deli se sa 4 | oduzimaju ili množe jer vide „puta“ |
| svako je dobio po 3 | ista količina se ponavlja (množenje ili deljenje) | predlog „po“ ne primećuju |
| ukupno, zajedno, svega | traži se celina | stanu posle prvog koraka |
| koliko je ostalo | od celine se nešto oduzima | ne uoče šta je celina |
| zbir, razlika, proizvod, količnik | rezultat sabiranja, oduzimanja, množenja, deljenja | ne povezuju naziv sa operacijom |
| umanjilac, delilac, činilac... | uloga broja u operaciji | ne znaju koji je broj koji |
| najmanje, najviše, bar | granica, a ne tačan broj | shvataju kao „malo“ i „mnogo“ |
Ovu tabelu ne treba učiti napamet. Korisnije je da za svaki izraz dete smisli sopstveni primer: „Ja imam 6 sličica, a ti za 2 više. Ja imam 6 sličica, a ti 2 puta više.“ Pa da nacrta oba.
Zamka: rečenica koja vuče na pogrešnu stranu
Pogledajte ovaj zadatak: Ana ima 12 klikera, što je za 5 više nego što ima Marko. Koliko klikera ima Marko?
Veliki broj dece će napisati 12 + 5 = 17. Videla su „više“ i sabrala. A rečenica kaže da Ana ima više, što znači da Marko ima manje: 12 - 5 = 7. Ovde nema nikakve teške matematike. Teško je razumeti na koga se odnosi „više“ i ko je s kim upoređen.
Zadaci ovog tipa pokazuju zašto oslanjanje na ključne reči ne radi. Dete koje je naučilo pravilo „više znači plus, manje znači minus“ rešavaće tačno samo dok su zadaci sročeni pravolinijski. Zato umesto lova na reči treba vežbati razumevanje situacije: ko ima šta, ko ima više, šta se desilo.
Postupak koji vredi usvojiti
- Pročitaj ceo zadatak, do kraja. Bez olovke u ruci.
- Ispričaj zadatak svojim rečima, bez brojeva. „Neka devojčica ima klikere, i ima ih više nego jedan dečak. Treba da saznam koliko ima dečak.“ Ako dete ovo ume, razumelo je. Ako ne ume, računanje nema svrhe i treba se vratiti tekstu.
- Šta znam, šta tražim. Podvuci pitanje. Zapiši poznate podatke.
- Nacrtaj. Kružići, crte, duži. Crtež ne mora biti lep, mora da pokaže ko ima više.
- Tek sada biraj operaciju i računaj.
- Vrati se tekstu sa rezultatom. Da li ima smisla da Marko ima 7, ako Ana ima 12 i ima više? Ima.
- Napiši odgovor celom rečenicom. Dok je sastavlja, dete još jednom proverava da li je odgovorilo na ono što je pitano.
Drugi korak je najvažniji i najčešće se preskače. Ako imate vremena samo za jednu stvar, neka to bude prepričavanje zadatka.
Vežbe koje ne liče na matematiku
- Zadatak bez brojeva. „Mama je kupila jabuke. Neke smo pojeli. Kako bismo saznali koliko je ostalo?“ Dete govori šta bi uradilo, ne računa ništa.
- Smisli pitanje. Dajte samo priču: „U odeljenju ima 14 dečaka i 11 devojčica.“ Šta sve može da se pita? Koliko ih je ukupno, koliko je dečaka više, koliko bi klupa trebalo.
- Smisli zadatak. Napišite 3 puta 5 i neka dete izmisli priču za taj račun. Ovo je teže nego što izgleda i odlično pokazuje da li razume šta množenje znači.
- Višak podataka. U zadatak ubacite podatak koji ne treba („Marko ima 9 godina i 12 klikera...“). Koji broj nam ne treba i zašto?
Za redovno vežbanje poslužiće i testovi po razredima, na primer matematika za treći razred, gde se tekstualni zadaci pojavljuju uz ostale tipove.
Kada nije samo matematika
Ako dete slično reaguje i na pitanja iz sveta oko nas ili prirode i društva, ako teško prepričava pročitano, traži da mu se uputstva ponavljaju ili često pogrešno shvati šta se od njega traži, moguće je da je razumevanje jezika šira teškoća, koja se u matematici samo najjasnije vidi. Tada vredi razgovarati sa učiteljicom i potražiti mišljenje logopeda ili stručne službe škole. Dodatni časovi matematike u takvom slučaju neće pomoći koliko bi pomogao rad na razumevanju teksta.
A dok to ne proverite, sledeći put kada na margini piše „čitaj pažljivo“, pitajte dete da vam zadatak ispriča. Vrlo brzo ćete znati da li je pročitalo nepažljivo ili nije razumelo.
Tekstovi na blogu su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet stručnjaka (pedagoga, psihologa, logopeda ili lekara).
