„Zna od reči do reči, a ne ume da objasni“

Nedelja uveče, kuhinja. Sutra je priroda i društvo, i Luka, četvrti razred, stoji pored frižidera i govori: „Voda u prirodi stalno kruži. Pod uticajem Sunčeve toplote voda isparava sa površine reka, jezera i mora...“ Ide kao po koncu, do poslednje rečenice. Mama je zadovoljna, pa usput pita: „A zašto se zimi zamagli prozor kad kuvam ručak?“ Tišina. Luka gleda u prozor, pa u mamu. „To nismo učili.“

Učili su. Para iz šerpe stigne do hladnog stakla, ohladi se i pretvori u kapljice, a to je ista ona kondenzacija od koje nastaju oblaci iz njegove lekcije. Luka zna rečenice o kruženju vode. Kruženje vode još ne zna.

Po čemu se vidi da je naučeno napamet

Znaci su prilično pouzdani i lako ih je uočiti ako znate gde da gledate:

• Dete govori brzo, istim tonom, i koristi izraze iz udžbenika koje inače nikada ne upotrebljava („pod uticajem“, „usled čega dolazi do“).
• Ako ga prekinete na sredini, ne može da nastavi nego se vraća na početak.
• Ume da odgovori samo ako pitanje postavite baš onako kako piše u knjizi.
• Kad zaboravi jednu reč, staje sve. Nema čime da je zameni jer ne zna šta je ta reč tu radila.
• Posle nedelju dana od lekcije nije ostalo gotovo ništa.

Poslednja stavka roditelje najviše zbuni. Dete je u ponedeljak dobilo peticu, a u sledeći petak kao da tu lekciju nikada nije videlo. Rečenice bez značenja pamte se kratko, taman do odgovaranja.

Zašto deca uopšte uče tako

Zato što deluje. Bar na kratke staze i bar u mlađim razredima, gde su lekcije kratke, pa ih je moguće zapamtiti cele. Izgovorena lekcija zvuči kao znanje, i detetu i odraslima koji slušaju. Uz to, učenje napamet ima jasan kraj: kad umem da izgovorim sve, gotov sam. Razumevanje nema tako jasnu crtu, pa je detetu teže da proceni kada je dovoljno.

Ima i našeg udela. Kad preslišavamo sa otvorenom knjigom u krilu i ispravljamo svaku reč koja odstupa od teksta, dete zaključi da se od njega traži tačan tekst. Kad pitamo samo „jesi li naučio?“, tražimo odgovor da ili ne, a ne znanje.

Račun stiže kasnije, obično u petom razredu. Predmeta je više, lekcije su duže, a nastavnici sve češće pitaju „objasni“, „uporedi“ i „šta bi bilo kad bi“. Dete koje je četiri godine bilo odlično odjednom ima trojke, a uči više nego ikad.

Nešto se ipak uči napamet

Da ne odemo u drugu krajnost: ima gradiva koje treba znati napamet, i to je u redu. Tablica množenja, pesma za recitovanje, azbuka, nepravilni glagoli u engleskom, obrazac za površinu pravougaonika. Razlika je u redosledu. Dete koje razume da je 4 puta 6 isto što i četiri šestice sabrane zaredom može tablicu posle da utvrdi do automatizma. Dete koje je formulu zapamtilo, a ne zna šta slova u njoj znače, neće umeti da je upotrebi.

Šta možete vi, a da ne postanete nastavnik

Promenite pitanja

Umesto „hajde, ispričaj lekciju“, postavite dva ili tri pitanja na koja u knjizi nema gotove rečenice:

• Zašto je to tako?
• Daj mi primer koji nije iz knjige.
• Po čemu se ovo razlikuje od onoga što ste učili prošle nedelje?
• Šta bi se desilo kada toga ne bi bilo?
• Gde to možemo da vidimo kod nas u kući, u dvorištu, u gradu?

Ne morate znati tačan odgovor. Dovoljno je da slušate da li dete razmišlja ili pretura po pamćenju tražeći rečenicu.

Tražite njegove reči

Zamolite ga da vam lekciju objasni kao da ste mlađi brat ili sestra koji o tome ne znaju ništa. Rečenica „voda ode gore jer je Sunce zagreje, pa se gore ohladi i napravi oblak“ nije lepa kao ona iz udžbenika, ali pokazuje da je dete shvatilo šta se dešava. Stručne reči (isparavanje, kondenzacija) dodaju se posle, kad imaju na šta da se naslone.

Vežite novo za poznato

Zamagljen prozor, poklopac sa kapljicama, veš koji se suši na terasi, bara koje sutradan nema. Svaka lekcija ima neku vezu sa onim što je dete već videlo. Ta veza je ono što ostaje kada se rečenice zaborave.

Ne ispravljajte reči, ispravljajte smisao

Ako dete kaže „voda se pretvara u vazduh“, to vredi ispraviti, jer nije tačno (pretvara se u vodenu paru). Ako kaže „ispari“ umesto „isparava pod uticajem toplote“, pustite ga. Čim dete oseti da se traži doslovan tekst, vratiće se bubanju.

Računajte na to da će u početku ići sporije

Dete koje je naviklo da uči napamet prvih nedelja će se buniti: ovako traje duže, a i ne zna tačno kada je gotovo. To je očekivano. Dogovorite jasnu meru, na primer: gotov si kad umeš da mi objasniš tri najvažnije stvari iz lekcije i da odgovoriš na jedno moje „zašto“.

I za kraj jedan mali test koji možete da ponovite kad god poželite: pitajte dete za lekciju od pre dve nedelje, usput, u kolima ili za ručkom. Ono što tada ume da kaže, to je naučilo.