Kakve veze duda, flašica i palac imaju sa govorom

Park, kasno popodne. Dečak od tri godine juri za golubovima i preko ramena dovikuje nešto mami. Ona ga ne razume, pa on ponavlja, glasnije. Ne razume ni tada, jer mu je u ustima duda, a kroz dudu svaka rečenica zvuči isto. Dečak na kraju odmahne rukom i otrči dalje. Rečenica je ostala neizgovorena.

Taj mali prizor pokazuje prvi i najjednostavniji način na koji duda smeta govoru: dete sa punim ustima manje priča, manje brblja i manje vežba. Jezik je pritisnut nadole i ne može slobodno da se kreće, pa glasovi izlaze prigušeni. Kad se to dešava po nekoliko sati dnevno, u godinama kada se izgovor tek gradi, gubi se dosta prilika za vežbu.

Drugi način je sporiji i tiče se građe usta. Dugotrajno sisanje dude, flašice ili prsta deluje kao stalan, blag pritisak na zube i vilice u razvoju. Kod neke dece prednji zubi se zbog toga ne sklapaju, pa između gornjih i donjih ostane otvor (stomatolozi to zovu otvoren zagrižaj). Kroz taj otvor jezik lako sklizne napred, i glasovi S, Z i C, a nekad i T, D i N, počnu da se izgovaraju sa jezikom među zubima. Uz to ide i navika gutanja sa jezikom isturenim napred, koja zagrižaj dodatno održava otvorenim.

Ovo ne znači da će svako dete koje je volelo dudu vrskati. Znači da se sa dužinom i učestalošću navike povećava verovatnoća, i da je vredi postepeno gasiti.

Okvirni rokovi

U prvoj godini duda ima svoju ulogu, smiruje i zadovoljava potrebu za sisanjem. Posle toga je dobro svesti je na uspavljivanje, a negde između druge i treće godine sasvim se oprostiti od nje. Što se tiče flašice, pedijatri obično savetuju da se čaša uvodi već u drugoj polovini prve godine i da se flašica napusti ubrzo posle prvog rođendana, najkasnije do godinu i po. Za konkretno dete merodavan je savet pedijatra i dečjeg stomatologa.

Sa palcem je teže, jer se ne može ostaviti u fioci. Tu pomaže da uočite kada dete poseže za njim (umor, dosada, crtani film, uspavljivanje) i da mu tada zaposlite ruke ili ponudite drugu utehu. Prekorevanje, ismevanje i mazanje prsta nečim gorkim uglavnom samo pojačavaju napetost zbog koje dete i sisa prst.

Kako se rastati bez drame

• Najpre ukinite dudu tokom dana, pa tek onda noću. Dogovor „duda živi u krevetu“ deca dobro prihvataju.
• Izaberite miran period. Polazak u vrtić, prinova ili selidba nisu trenutak za još jedan rastanak.
• Smislite ritual: duda se poklanja bebi-vevericama u parku, šalje poštom ili menja za dugo željenu knjigu. Bitno je da dete učestvuje u odluci.
• Kad je jednom otišla, ne vraćajte je posle prve teške večeri. Dva-tri nemirna uspavljivanja su cena, i obično je to sve.
• Za piće ponudite čašu sa slamčicom ili običnu čašu. Slamčica je uz to i dobra vežba za usne.

Kada potražiti stručnjaka

Ako primetite da se prednji zubi ne sklapaju, da jezik pri govoru viri između zuba, da dete uglavnom diše na usta ili da posle četvrte godine i dalje uporno sisa prst, pokažite ga dečjem stomatologu i logopedu. Zagrižaj se kod male dece, kad navika prestane na vreme, često sam popravi. Izgovor koji se ustalio sa jezikom među zubima obično traži vežbu.

Onom dečaku iz parka, uzgred, mama je posle drugog pokušaja pružila ruku i rekla: „Daj mi dudu da te čujem.“ Dao ju je bez reči i ispričao sve o golubovima.