Pet zabluda o govoru dvojezične dece

Porodica živi u Beču, mama govori srpski, vrtić nemački, a baka preko video-poziva pita zašto mali „tako čudno kaže R“. Ili: tata je Mađar, mama Srpkinja, dete sa četiri godine u jednoj rečenici upotrebi oba jezika i vaspitačica se zabrine. Dvojezično odrastanje je kod nas često, a oko njega kruži nekoliko upornih uverenja koja roditeljima nepotrebno otežavaju život.

Zabluda 1: „Dva jezika usporavaju govor“

Dvojezičnost sama po sebi ne izaziva kašnjenje u govoru niti govorne poremećaje. Dvojezična deca progovaraju u istom širokom rasponu kao i jednojezična. Ono što ume da zavara jeste poređenje samo jednog jezika: dete koje srpski čuje dva sata dnevno neće u njemu biti jednako spretno kao vršnjak u Kragujevcu, ali to je pitanje izloženosti, ne sposobnosti.

Važi i obrnuto. Ako dvojezično dete ozbiljno kasni u govoru, uzrok ne treba tražiti u drugom jeziku, niti čekati da „to prođe kad se jezici slegnu“. Takvo dete treba pregled jednako kao i svako drugo.

Zabluda 2: „Meša jezike, znači da je zbunjeno“

„Mama, daj mi Apfel“ nije znak zbrke, već snalažljivosti: dete poseže za rečju koja mu je prva pri ruci. Mešanje jezika u istoj rečenici uobičajeno je kod male dvojezične dece, a rade to i odrasli koji tečno govore oba jezika. Vremenom dete nauči s kim se koji jezik govori i samo ih razdvaja.

Ne morate ga ispravljati ni zahtevati da ponovi „na srpskom“. Dovoljno je da odgovorite: „Evo ti jabuka.“

Zabluda 3: „Izgovor će mu ostati pokvaren“

Svaki jezik ima svoj skup glasova. Dete koje raste uz nemački ili engleski sluša R koje nastaje sasvim drugačije nego naše, pa nije čudno ako ga prenese i u srpski. Slično je sa parovima Č i Ć ili DŽ i Đ, koje mnogi jezici ne razlikuju, i sa LJ i NJ. U suprotnom smeru, dete može u drugom jeziku zadržati naš tvrdi izgovor pojedinih glasova.

To prenošenje je očekivana pojava kod učenja dva glasovna sistema i razlikuje se od poremećaja izgovora. Gruba orijentacija: ako dete glas izgovara pravilno u jednom jeziku, a u drugom ne, verovatno je reč o uticaju jezika i nedostatku vežbe. Ako neki glas iskrivljuje u oba jezika, na isti način, to je razlog za logopedski pregled. Glasovi kojih u jeziku okoline nema traže samo više slušanja i govorenja na srpskom: pesmice, brojalice, razgovori sa rodbinom, letnji boravak kod bake i deke.

Zabluda 4: „Ako ima teškoću u govoru, izbacite jedan jezik“

Ovaj savet roditelji i dalje ponekad čuju, a on najčešće donosi štetu. Odustajanje od maternjeg jezika ne otklanja govornu teškoću, a detetu oduzima jezik na kom mu roditelji govore najprirodnije i najbogatije. Roditelj koji se odjednom prebaci na jezik kojim slabije vlada govori manje, jednostavnije i sa više grešaka, pa dete dobija lošiji govorni uzor baš kad mu je dobar najpotrebniji. Tu je i ona strana koja se ne meri testovima: jezik kojim se razgovara sa bakom i dedom.

Ako se pokaže da dete ima teškoću, o načinu rada odlučuje se sa logopedom, koji uzima u obzir oba jezika.

Zabluda 5: „Stroga pravila su jedini put“

Pristup „jedan roditelj, jedan jezik“ mnogim porodicama odgovara, drugima više leži „kod kuće jedan jezik, napolju drugi“. Nijedan nije obavezan i nijedan ne treba sprovoditi po cenu toga da roditelj ćuti jer mu se „ne sme“ omaći reč na pogrešnom jeziku. Detetu je potrebno mnogo živog razgovora na oba jezika, sa ljudima kojima je do njega stalo. Sistem je tu da to olakša, a ne da postane kućni propis.

Kada se ipak obratiti logopedu

• dete kasni ili ima teškoće u oba jezika, a ne samo u slabijem
• sa tri godine ga na jeziku koji bolje govori ne razumeju ni bliske osobe
• neke glasove izgovara iskrivljeno u oba jezika
• zamuckuje sa napetošću, u bilo kom jeziku
• izgubilo je nešto što je već umelo da kaže
• u okruženju drugog jezika uporno ćuti i posle više meseci, iako kod kuće normalno govori

Idealno je da procenu radi logoped koji poznaje oba jezika ili bar ima podatke o oba. Ako živite u inostranstvu i takvog stručnjaka nema, ponesite snimke deteta dok govori srpski i opišite šta u kom jeziku ume. I ne zaboravite najjednostavniju meru od svih: koliko sati nedeljno dete zaista čuje i govori svaki od svojih jezika? Odgovor često objasni više nego bilo koji test.