Sutra čitaš pred celim razredom?

Čitanje u sebi i čitanje naglas nisu isto. Kad čitaš u sebi, dovoljno je da ti razumeš. Kad čitaš naglas, treba da razumeju i svi koji te slušaju, a oni nemaju tekst pred sobom. Imaju samo tvoj glas. Zato se u trećem i četvrtom razredu više ne ocenjuje samo to da li si pročitao tačno, nego i kako zvuči: da li se čuje gde je kraj rečenice, ko govori, da li je priča vesela ili napeta.

Dobra vest je da to nije talenat. To je veština, i svako može da je uvežba. Evo liste.

Kod kuće, dan ranije

• Pročitaj tekst prvo u sebi. Ne možeš lepo pročitati ono što ne razumeš. Ako ima reči koju ne znaš, pitaj nekog ili je potraži.
• Nađi teške reči. Duge reči i one na kojima zapneš izgovori polako tri puta zaredom, slog po slog, pa cele. Posle toga više nisu strašne.
• Pogledaj znake. Tačka znači: spusti glas i udahni. Zarez znači: kratko zastani. Kod upitnika glas ide gore. Kod uzvičnika pojačaj. Možeš olovkom lagano da obeležiš mesta gde ćeš udahnuti.
• Otkrij ko govori. Ako u tekstu ima razgovora, svaki lik može da dobije malo drugačiji glas. Ne moraš da glumiš kao u pozorištu, dovoljno je da se deda i unuk ne čuju isto.
• Pročitaj naglas bar dva puta. Prvi put ide klimavo, i to je u redu. Drugi put je već bolje. Treći put ćeš se i sam iznenaditi.
• Nađi publiku. Mama, tata, baka, mlađa sestra, pas, plišani medved. Svako ko ne beži računa se.
• Snimi se. Zamoli nekog da te snimi telefonom, pa poslušaj. Čućeš gde žuriš i gde gutaš krajeve reči bolje nego što bi ti iko objasnio.

U učionici, kad te prozovu

• Ispravi se. Drži knjigu tako da ti ne zaklanja usta. Glas ne može da izađe iz pognute glave.
• Udahni pre prve reči. Jedan miran udah. Niko neće primetiti, a tebi će značiti.
• Kreni sporije nego što misliš da treba. Kad imamo tremu, svi ubrzavamo. Ono što tebi zvuči presporo, slušaocima je taman.
• Čitaj za poslednju klupu. Ne viči, samo zamisli da čitaš drugu koji sedi skroz pozadi.
• Ako pogrešiš, vrati se na tu reč, pročitaj je ponovo i nastavi. Ne moraš da se izvinjavaš ni da se smeješ. Greše i spikeri na televiziji, samo mirno nastave.
• Dočitaj rečenicu do kraja. Poslednja reč u rečenici treba da se čuje isto kao prva.

A trema?

Ima je skoro svako, i onaj drug koji izgleda kao da mu je svejedno. Srce lupa jer se telo sprema da uradi nešto važno. Najbolji lek je da tekst znaš toliko dobro da usta idu sama i kad se glava malo uplaši. Zato je vežbanje dan ranije pola posla.

Ako te je čitanja pred razredom mnogo strah, toliko da te zaboli stomak i ne spavaš, reci to roditeljima ili učiteljici. To nije sramota, a odrasli mogu da pomognu: recimo da ti unapred kažu koji ćeš deo čitati, pa da ga na miru pripremiš.

Vežba za hrabre

Uzmi kratku pesmu ili vic i pročitaj ga na tri načina: kao da si jako pospan, kao da javljaš najvažniju vest na svetu i kao da nekom šapućeš tajnu. Posle toga pročitaj normalno. Čućeš da tvoj glas ume mnogo više nego što koristi.

Još tekstova za vežbanje ima među vežbama čitanja. Izaberi jedan, nađi publiku i kreni. Medved neće ništa zameriti.