Vrste reči bez straha

Koliko vrsta reči ima i kojim redom se uče?

Deset. Pet je promenljivih: imenice, pridevi, zamenice, brojevi i glagoli. Pet je nepromenljivih: prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici. Deca u mlađim razredima prvo upoznaju imenice, glagole i prideve, zatim brojeve i lične zamenice, a ostale vrste i podvrste dolaze u starijim razredima. Ako vaš trećak ne zna šta je rečca, to je u redu, još nije stigao do nje.

Šta tačno znači „promenljive“?

Da reč menja oblik u zavisnosti od toga gde stoji u rečenici. Imenice, pridevi, zamenice i brojevi menjaju se po padežima (kuća, kuće, kući), što se zove deklinacija. Glagoli se menjaju po licima i vremenima (čitam, čitaš, čitao sam), što se zove konjugacija. Pridevi imaju i poređenje, odnosno komparaciju: lep, lepši, najlepši.

Nepromenljive reči imaju uvek isti oblik: juče, ispod, ali, zar, jao. Jedina napomena: neki prilozi mogu da se porede (brzo, brže, najbrže), ali se ne menjaju po padežima.

Kako dete da razlikuje pridev od priloga?

Ovo je verovatno najčešća zabuna, jer ista reč može biti i jedno i drugo. U rečenici „Lepo dete se smeje“ reč lepo je pridev, jer stoji uz imenicu i kazuje kakvo je dete. U rečenici „Dete lepo peva“ ista reč je prilog, jer stoji uz glagol i kazuje kako peva.

Pravilo za dete: pogledaj uz koju reč stoji. Pridev se drži imenice i slaže se s njom (lep dečak, lepa devojčica, lepo dete). Prilog se drži glagola i ne menja se, ma ko vršio radnju (dečak lepo peva, devojčica lepo peva, deca lepo pevaju).

Da li je „moj“ pridev?

Nije, iako se ponaša kao pridev. Moj, tvoj, njegov, naš su prisvojne zamenice. Zamenice se dele na dve velike grupe. Imeničke stoje umesto imenice: ja, ti, on, ko, šta, neko, niko, svako, sebe. Pridevske stoje uz imenicu, kao pridevi: moj, ovaj, taj, kakav, čiji, svaki, neki.

Kako ih razlikovati od pravih prideva? Pridev kazuje osobinu (zelen, drven, bakin, današnji). Pridevska zamenica ne kazuje osobinu, samo upućuje: na to čije je nešto (moj), na to koje je (ovaj, taj) ili pita za njega (koji, čiji).

Usput, bakin i Markov jesu pridevi, i to prisvojni, jer su napravljeni od imenica.

Je li „petica“ broj?

Nije, imenica je. Brojevi su pet (osnovni), peti (redni) i petoro (zbirni). Reči kao što su petica, trojka, stotina ili polovina imenuju nešto, pa spadaju u imenice, iako govore o količini.

Sličan je slučaj sa rečima trčanje, čitanje, pevanje. Znače radnju, pa ih deca proglase glagolima. To su glagolske imenice. Provera: imenica može da dobije pridev ispred sebe (brzo trčanje, glasno čitanje) i menja se po padežima (trčanja, trčanju), a glagol ima lica (trčim, trčiš).

Predlog, veznik, rečca: kako to razdvojiti?

Predlozi stoje ispred imenica i zamenica i pokazuju odnos: u, na, iz, sa, kod, bez, ispod, pored, zbog. Uvek idu uz neku reč u padežu: u školi, bez tebe.

Veznici povezuju reči i rečenice: i, a, ali, ili, pa, jer, da, kad, ako, dok. „Mama i tata“, „Hteo sam da dođem, ali je padala kiša.“

Rečce ne povezuju ništa, već celoj rečenici ili jednoj reči daju potvrdu, odricanje, pitanje ili isticanje: da, ne, li, zar, baš, čak, evo, eto. „Zar ne dolaziš?“ „Baš lepo!“

Uzvici su najlakši: izražavaju osećanja, dozivanje ili podražavaju zvuke. Jao, oh, ura, hej, mjau, tras.

Može li ista reč da pripada dvema vrstama?

Može, i to nije izuzetak koji treba sakriti od deteta, nego dobra prilika da razume suštinu: vrsta reči se određuje u rečenici.

• da: „Želim da dođem“ (veznik) i „Da, dolazim“ (rečca).
• blizu: „Stanujemo blizu škole“ (predlog, jer stoji ispred imenice) i „Škola je blizu“ (prilog).
• je: „Ana je odlična učenica“ (glagol, oblik glagola jesam) i „Video sam je juče“ (zamenica, znači: nju).
• lepo: pridev ili prilog, kao u primeru sa detetom koje peva.

Kako da vežbamo, a da ne bude mučenje?

Najbolja vežba je jedna rečenica dnevno, ne više. Uzmite je iz knjige koju dete čita ili je izmislite da bude smešna: „Juče je naš debeli mačak polako ukrao tri kobasice sa stola i, jao, pobegao!“ Dete svaku reč „stavi u fioku“: juče (prilog), je ukrao (glagol), naš (zamenica), debeli (pridev), mačak (imenica), polako (prilog), tri (broj), kobasice (imenica), sa (predlog), stola (imenica), i (veznik), jao (uzvik), pobegao (glagol).

Mlađima pomažu boje: imenice jednom bojicom, glagoli drugom, pridevi trećom. Starijima pomaže da za svaku odluku kažu razlog, jer će na kontrolnom i na završnom ispitu upravo razlog razdvojiti siguran odgovor od nagađanja.

Gotove zadatke za proveru možete naći među testovima iz srpskog jezika za odgovarajući razred.